Лингвистичка обрада појма "АЛА" - Марта Бјелетић

(Етнолошку обраду појма "ала" можете погледати овде.)

 

1. Лексикографска дефиниција:

ала ж. ‘митолошка неман, слична аждаји или змају’

2. Семантички деривати и метафоре:

1. ‘створење огромне физичке снаге’
2. ‘прождрљива, грамзива особа’
3. ‘вук, курјак’
4. ‘олуја с градом, непогода’
5. ‘пламењача, киша са сунцем штетна по усеве’
6. ‘змај, играчка од хартије коју деца пуштају по ветру’
7. (обично у мн.) ‘бабице, зли дуси који нападају дете и породиљу’

2.1. Дијалекатске потврде:

а̏ла f. „митолошка неман, слична аждаји или змају“: За алу се мисли да има од аждахе особиту духовну силу те лети и води облаке и град наводи на љетину (Вук 1818; РСА), Косово (Елезовић I), Прошћење (Вујичић), Ускоци (Станић),   Бјелопавлићи (Ћупић 187), Војв. (РСГВ), Радимња (Томић II), „створење огромне физичке снаге“ (РСА), Ускоци (Станић), „прождрљива, грамзива особа“ (РСА), Ускоци (Станић), Васојевићи (Стијовић), Војв. (РСГВ), Радимња (Томић II), „грамзивост“: Уље̏гла му е а̏ла у̏ срце Васојевићи (Стијовић), „вук, курјак“ (РСА), „олуја с градом, непогода“: Алу народ замишља као црни ветар који иде земљом. Где год прође, мора да духне вијор, који врти као сврдао Хомоље (РСА), Ускоци (Станић), „јак, хладан, штетан ветар“ Косово (Елезовић I), Васојевићи (Стијовић), „пламењача, киша са сунцем штетна по усеве“: Нема од жита ништа, убила га ала Прошћење (Вујичић), Ускоци (Станић), „змај, играчка од хартије коју деца пуштају по ветру“ Косово (Елезовић I), а̑ла, а̄ле̑ f. „неман“ Загарач (Ћупићи), а̍ла „id.“ Лесковац (Митровић), „id.; незајажљивост, ненаситост; прождрљива особа или животиња“ Призрен (Чемерикић), „прождрљива особа“ Лесковац (грађа ЕРСЈ), „грдосија; лења, немарна, лоша особа; змија“ Црна Река (Марковић I), ала̍ „неман“ Пирот (Живковић), але pl.t. „бабице, нечисте силе које нападају дете и породиљу за четрдесет дана“ Бољевац (РСА), али̍на f. augm. „јак ветар, непогода“ Врање (Златановић); и са х-: хала „неман, аждаја“ Ниш, БиХ, Слав., НПосл Вук, Д. Обрадовић, Стерија, Милићевић, „нитков, гад“ И. Војновић, „пламењача“ (?): Поједоше ујаково благо хала и магла Ј. Игњатовић (грађа РСА), кајк. ха̏ла (Benešić), халѐтина augm. pej. (грађа РСА).

3. Творбени деривати:

придеви:

алав ‘прождрљив, халапљив’  

Дијалекатске потврде:
а̏лав, -а, -о adj. „прождрљив, халапљив“ (РСА), „id.; похлепан, лаком“ Васојевићи (Стијовић), Војв. (РСГВ), а̏ла̄в „прождрљив“ Ускоци (Станић), а̍лав „id.“ Пирот (Живковић), Лесковац (Митровић), алав „грамзив, дрчан“ Врање (Симоновић Б.), ала̍во adv. „ружно, грамзиво“ Призрен (Чемерикић); изведенице у значењу „прождрљив човек, жена, дете“:ала́вкоm. Војв. (РСГВ),ала̍вко / ала̍фкоПризрен (Чемерикић); а̏лавацm. Војв. (РСГВ),ала̍вацПризрен (Чемерикић), а̏лавица f. Војв. (РСГВ), Ускоци (Станић), алави̍ца, ала̍вче / ала̍фче n. Призрен (Чемерикић); ала̀вија f. coll. „гладне, ненасите особе“ Ускоци (Станић).

Етимологија:
· Придев на -ав од ала2 „прождрљива особа“ или од алити2 „грамзити за јелом“; уп. мак. алав „прождрљив“.
***За прву могућност деривације уп. балав < бала, килав < кила итд., за другу жмирав < жмирити итд. (уп. Skok 1:75 s.v. -av2). Хомоним алав „прљав, неуредан“, поред аљав, независно је образовање од истог корена. (ЕРСЈ 1: 101 s.v. алав)

алован ‘лаком, незајажљив, незасит’  

Дијалекатске потврде:
а̏ло̄ван, -вна, -вно adj. „лаком, незајажљив, незасит“ Прошћење (Вујичић), Качер (грађа ЕРСЈ), „прождрљив, грамзив“ Сврљиг (РСА).

Етимологија:
· Изведеница на *-ov-ьnъ од ала2.
***За образовање уп. Skok 2:579. (ЕРСЈ 1: 129 s.v. алован)

аловит ‘који има натприродне особине але (о змији, човеку, детету); плаховит, бесан’; ‘прождрљив’  

Дијалекатске потврде:
ало̀вит adj. „који има натприродне особине але (о змији, човеку, детету); плаховит, бесан“ (РСА), Васојевићи (Стијовић), „прождрљив“ Сремац (РСА), ало́вит „плаховит, помаман“ Вршац (РСГВ), а̏ловит „јако ветровит“: Ова̑ го̏дина је алови̏та Косово, алови̏т „id.“ ibid. (Елезовић I), „прождрљив“ Радимња (Томић II), ало̍вит „id.“ Призрен (Чемерикић), алови̍т „висок и стар (о дрвету)“: Над кла̍даньц је је̍дан алови̍т брес — Са̍мо сам у ме̍ђу остави̍ја алови̍ту кру̍шку јер се такво̍ др̍во не се̍че Врање (Златановић), „шкодљив, опасан“: Ора̍ је алови̍то др̍во Црна Река (Марковић I); и са х-: халовит (о змају, детету, коњу, дрвету, војсци, реци): А виловит није, ни халовит Ј. Новић Оточанин, халовито adv.: кад се овце ужурбају и ... халовито пасу В. Пелагић (грађа РСА).

Етимологија:
· Јужнословенско образовање сложеним придевским суфиксом -ov-itъод *xala(Skok 1:650), уп. буг. халови́тый „брз, зао, љут“: Халовита работа (Геров), дијал. аловѝт „олујан (о времену); прождрљив, незасит, грамзив“ Враца (БД 9:224).
***За основу в. ала2, за образовање уп. виловит(у примени на коња и сл.),с(ј)еновит „испуњен магичном силом (и о дрвећу)“ (в. сен). (ЕРСЈ 1: 130 s.v. аловит)

глаголи:

алити несвр. ‘грамзити за јелом’, ‘давати храну у изобиљу’  

Дијалекатске потврде:
а̏лити impf. „грамзити за јелом“ М. Пожаревац, „давати храну у изобиљу“ Дучаловићи (РСА), схалити pf. „појести, смазати“ Сјеница (усмено Ј. В.-П.), а̏лӣти „рано устајати“: Куд алите свако јутро од бијеле зоре! Прошћење (Вујичић).

Етимологија:
· Деноминал од ала2.
***Семантика деноминала одражава различита значења именице ала2, са једне стране „прождрљивац“, уп. алав, са друге „натприродно биће (које је активно док људи спавају)“, уп. аловати, виленети. Овамо би семантички спадало хала̀тан m. „похлепан човек“ Бачка (грађа РСА), али је са творбене стране нејасно. Овамо можда и шатр. халисати поред халдисати „јести“, за образовање уп. алосати (друкчије Uhlik 1954:16–17: из ромског инфинитива hal „id.“). (ЕРСЈ 1: 125 s.v. алити2)

аловати несвр. ‘беснети, виленети’  

Дијалекатске потврде:
алу̍јемimpf. intr. „беснети, виленети“: Да чове̍ци казу̍ју к’ко̍ скиташ како̍ нека белосве̍тска ала и алујеш ноћу, алуја̍ње n. „бешњење ноћу, вилењење“: Какво̍ ти је алуја̍ње ноће, па не спи̍јеш како̍ чове̍к Лесковац (Митровић), алујем„радити нешто, бавити се нечим“ Врање (Симоновић Б.); и са х-: хало̀вати „понашати се као хала“: Халуј, хало, кад ти је још мало! Змај (грађа РСА).

Етимологија:
· Деноминал од ала2; уп. буг. дијал. алу̀вам са „понашати се неозбиљно, шалити се“ Ботевград (БД 1:185), оа̀лувам „направити нешто веће него што је потребно; обрукати се због пијанства или лакомости“ Софија (id. 257); овамо можда слн. halováti, halȗjem „праскати, беснети, галамити, лармати“, чеш. chalovat „јести“ (уп. Bjeletić 2001:78).
***Образовање као виловати од вила. За чеш. значење уп. алити2. Буг. дијал. алу̀вам са могло би се схватити и као образовање несвршеног вида од *xaliti (уп. алити1 и тамо буг. дијал. иза̀луем), али у истом крају постоји и варијанта алmу̀вам са „понашати се као ала, тј. грубо и непристојно“ (в. аљтати). О слн. глаголу другачије Bezlaj 1:191. Нема етимолошке везе са стсрп. о-халовати, уп. ал1. (ЕРСЈ 1: 129 s.v. *аловати)

алосати свр. ‘омађијати, опчинити, избезумити (објекат човек или животиња, субјекат ала, вила)’
алосати се ‘нагазити на чини’; ‘претерано се раскрупњати’  

Дијалекатске потврде:
а̀лосати, -оше̄м pf. „омађијати, опчинити, избезумити (објект човек или животиња, субјект ала, вила)“, Змај, М. Пожаревац, Малешево; ~ се „нагазити на чини“: Болест највише долази ... кад се ко алоше Левач и Темнић, Параћин, „претерано се раскрупњати“: Алосала сам се као права мечка, „нагрдити (се)“ Ниш (РСА), а̀лоса̄ти се „оболети, закржљати (о житу)“ Прошћење (Вујичић), ало̏сат, -о̏шем „прождерати, уништити“: Така̑в је ве̏тар, ре̑ћеш да те ало̏шеће — Искрље̄шти̏јо о̏чи да те ало̏ше Косово (Елезовић I), ало̍шем (се) „пождерати као ала; умрљати (јелом); похабати; нагазити на чини и разболети се“ Призрен (Чемерикић), ало̍ше се 3. sg. „запустити се, занемарити се“ Црна Река (Марковић I), ало̍шем се „деформисати се од дебљине“ Пирот (Живковић); алосу̍јем (се) (im)pf. „id.“ Врање (Златановић), „замлаћивати се, губити време“ ibid. (Симоновић Б.), „опчинити се, зачарати се“: Да л' те а̍ла алосу̍је, је л' ти змија корен гризе̍ — Алоса̍ло га ништо, „борити се, трудити се“: нема више за које̍ да се алосу̍јем, да живим Лесковац (Митровић); и са х-: халосати се pf. „повиленети (о коњу)“ (грађа РСА); придев а̀лоса̄н „луд“ Срем (Вук), а̀лосан „id.; неумерен, избезумљен“ Војв. (РСГВ), ало̍сан „уклет“: Немо̍ј та̍м да пу̍шташ сто̍ку, то̍ј ало̍сано зе̍мљиште Тимок (Динић I), „сатрвен неком недаћом; запуштен“ Црна Река (Марковић I), „алав, прождрљив“ Врање, ср. Тимок (РСА), „деформисан од дебљине“ Врање (Златановић), Пирот (Живковић), одатле алоса̍ник m., алосани̍ца f., алосани̍че n. „прљава особа (човек, жена, дете)“ Призрен (Чемерикић); такође аљо̍сан „запуштен“ Бучум и Бели Поток (Богдановић I).

Етимологија:
· Јужнословенска деноминална изведеница од ала2 суфиксом гр. порекла -ос-ати (Skok 1:651); уп. мак. алоса (се), алосан, буг. хало̀с(в)амь (се) „ударити (се), повредити (се), уништити (се)“, хало̀сан „озлеђен, душевно поремећен“.
***За образовање уп. земљосати, коњосати, мечкосати итд. и в. Skok 1:729 s.v. -isati. За буг. значење „јако ударати, рушити“ претпоставља се утицај гр. χαλ(ν) „рушити, уништавати“, конјунктив аориста χαλώσω (Филипова-Байрова 169). За поједина значења („сатрвен недаћом, запуштен“) уп. ал1. (ЕРСЈ 1: 131 s.v. алосати)

именице:

алосија ‘претерано висока или крупна, незграпна особа, грдосија’  

Дијалекатске потврде:
ало̀сија m./f. „претерано висока или крупна, незграпна особа, грдосија, слота“ Ниш (РСА), алоси̏ја „прождрљивац“ Косово (Елезовић I), алоси̍ја „id.“ Лесковац (грађа ЕРСЈ), „id; гломазан човек“ Пирот (Живковић); „id.; олуја са ковитлацем“ Призрен (Чемерикић), „грдосија (о човеку или животињи)“ Врање (Златановић), Тимок (Динић I), Црна Река (Марковић I), „id.; неваљалац, олош“; такође алеси̍ја m. „грдосија“ Лесковац (Митровић), „id.; прождрљивац“ Пирот (Живковић); овамо можда и (х)алу́сија у примерима: Џилитнуше се као неке страховите алусије право горе небесном зениту — Мене је ова халусија ухватила на самом брду топчидерском — То је било... кад су... везирови људи... повезали неке сумњиве људе, што се беху у манастир склонили од оне страховите халусије (грађа РСА).

Етимологија:
· Изведеница на -ос-ија од ала2 (Skok 1:650–651); уп. буг. дијал. алосѝа „прождрљивац“ Враца, Плевен (БД 9:224; 6:155), халосѝя „који безглаво срља“ Тетевен (СбНУ 31:355).
***Отворено је питање непосредне деривационе основе *халос- на коју је дошао суфикс -ија: од глагола халос-ати (> алосати), или од именице (х)алост (уп. ал1, алос) преко придева халостан у чијим се косим падежима -т- губило, као грдосија од грдосан < грдостан (од грдост). За облик алесија уп. буг. дијал. придев а̀лес „велики, крупан“ Ботевград (БД 1:185) < *(х)алест; мање је вероватан утицај тур. суфикса -esi, који се претпоставља у силесија (Skok 3:234); за облик на -усија уп. буг. дијал. алус поред с.-х. алос. (ЕРСЈ 1: 131–132 s.v. алосија)

сложенице:

алобија ж. ‘велика олуја с градом’  

Дијалекатске потврде:
ало̀бија f. „велика олуја са градом“ (РСА), алоби̍ја „id.“ Пирот (Живковић), „дебела и тешка особа, тежак предмет“ Врање (Златановић); такође ха̏лобија „Св. Ђорђе“ Левач (RJA); придев ало̀бит поред ало̀битан, -тна, -тно „силан, помаман, аловит (о ветру)“ Врање (РСА, acc.?), ало̀битан „слаб, врло мршав; безвредан“ Ускоци (Станић), алоби̏тан „халапљив“ Загарач (Ћупићи), алоби̏тьн „id., похлепан“, одатле алоби̏тник m., алоби̏тњак, алоби̏тница f. „прождрљива особа“ Васојевићи (Стијовић), ало̀битњак m. „силан, јак ветар“, „гломазан човек, грдосија“ Врање (РСА); такође ало̀бита̄с, -а̄ста, -а̄сто „слаб, безвредан“; ало̀битина f. „жито или трава убијени алом, пламењачом; нешто врло слабо, без вредности; врло мршав човек“ Ускоци (Станић), алоби̏тина „жито или воће настрадало од града или олује“ Загарач (Ћупићи), одатле придев ало̀битина̄с, -ста, -сто „слаб, безвредан“ Ускоци (Станић).

Етимологија:
· Сложеница од ала2 и бити2 „ударати“.
***У *xalo-bi-j-a други део чини чиста глаголска основа, у *xalo-bit-ьnъ (и сл.) стари партицип перфекта пасивног *bitъ.У Ускоцима упоредо постоји синоним бого̀битина (Станић). Буг. дијал. оломѝя „киша са олујом и грмљавином“, ако већ није од *(х)алобија, могло би бити паралелно образовање од *xala и *myti, в. мити. Мало вероватним чини се извођење од *олом (тако БЕР 4:863), уп. аламуња. Облик а̏лобан, -бна, -бно „алав, прождрљив“ Васојевићи (Боричић) можда је настао скраћењем синонима алоби̏тьн у истом говору, премда би посматран за себе био изведен од апстрактне именице *(х)алоба као тескобан од тескоба. (ЕРСЈ 1: 127–128 s.v. алобија)

аловесан прид. ‘прождрљив’  

Дијалекатске потврде:
а̏ловесан, -сна, -сно adj. „прождрљив“ Рудник (РСА).

Етимологија:
· Вероватно сложеница од *xala> ала2 и *věstь > вест у значењу „свест, душевно стање“, проширена придевским суфиксом -ьnъ.
***Са истим другим чланом траповесан „бунован“ (за први део уп. трапати, трапав); -т- је испало најпре у падежима где је полуглас иза њега био у слабом положају. Може бити и експресивна творба од алован по моделу бесловесан. (ЕРСЈ 1: 129 s.v. аловесан)

4. Изрази (синтагме):

дугачка ала покр. ‘змија’
житна ала погрд. ‘онај који много једе, изелица’
але и неведе покр. ‘зли и наопаки’

5. Фразеологизми:

борити се (бити се) као ала с берићетом ‘водити тешку, упорну борбу’
ждере као ала
зинула ала и врана (на некога) ‘устали, скочили сви (на некога)’
зинула (пукла) ала (некоме, из некога) ‘сувише се полакомио’
и ала и врана ‘сав свет, сви одреда’

6. Етимологија:

· Јужнословенски, можда још прасловенски дијалектизам *xala, уп. мак. ала „ала, аждаја“, алетина, буг. (х)а̀ла, (х)алѐmина у значењима „неман, непогода; снажан, прождрљив човек“, даље каш. xała „биће или ствар великих размера“.
***Псл. *xala „стихија“ → „чудовиште, демон“ вероватно поствербалног порекла, уп. у кашупском поред xała синонимно оxała, према с.-х. дијал. оала „маскирани члан коледарске групе“ поред хала „обредна маска јелена“ Српска Црња (М. Илић, РВМ 12–13/1964:47). Из словенског рум. hală „зао дух, сабласт; олуја; грдосија, неман, чудовиште; несит, изелица“ (Tiktin 2:278). Детаљније в. Бјелетић 2002, тамо и за семантички паралелизам између апофонских варијаната основе псл. *xal- и *šal- (уп. шала), као и за даље порекло ове породице. Овамо можда ала̍(та) „уста“ Пирот (грађа РСА; Златковић II), са пејоративном метафориком прождрљивости, али уп. пољ. chałapa „усна дупља, уста, њушка“ (SEK 2:278 s.v. xałapała). Уп. аламуња, алиште, аловати, алосати. (ЕРСЈ 1: 96–98 s.v. ала2)

7. Пословице:

Није свака ала за диздара.

Литература за хиперлинк:
М. Бјелетић: Духовна култура Словена у светлу етимологије: јсл. (х)ала, Dzieje Słowian w świetle leksyki, Kraków 2002, 75-82.
М. Бјелетић: Јужнословенска лексика у балканском контексту. Лексичка породица именице хала, Balcanica XXXIV, Београд 2004, 143-155.