Лингвистичка обрада појма "АЖДАЈА" - Снежана Петровић

(Етнолошку обраду појма "аждаја" можете погледати овде.)

 

аждаја, -еж., такође аждаха

Лексикографска дефиниција:

‘чудовиште, огромна прождрљива неман, обично водена, у облику великог крилатог гуштера, обично са више глава, змај’

1.1. Дијалекатске потврде

ажда̀ја f. „змијолика неман, ала, змај“ (Вук; РСА), ажда̏ја Слав. Подравина (Sekereš V), Радимња (Томић II), „id.; незасита особа или домаћа животиња“ Косово (Елезовић I), ажда̀ја / ажда̏ја „неман; зла, опака жена“ Војв. (РСГВ),а̏ждаја „неман“ Бјелопавлићи (Ћупић 187), „id. (и о великој змији)“ Загарач (Ћупићи), „id.“ Конавли (Kašić 368), ажда̍ја „id.; незаситост“ Призрен (Чемерикић), такође ажда̀а (Вук 1818), Ускоци (Станић), ажда̀(ј)а Прошћење (Вујичић), ажда̀ваЦГ (Вук), ажда̀ха (Вук; РСА); и сао-: ожда̀ха ЦГ (Вук), са(секундарним) х-:хажда̀ја (RJA; грађа РСА), ха̏ждаја Дубр. (Бојанић/Тривунац), хажда̀ха (Вук; RJA); изведенице а̀жда̄јка, а̀жда̄јкиња „аждаја“ Буковица, НП (РСА), ажда̀јица dem., такође „даждевњак“, хаждајица НП (грађа РСА).

2. Семантички деривати и метафоре:

‘све што је јако и прождрљиво, животиња или човек’

‘зла жена, горопадница’

3. Творбени деривати:

аждајин прид.
аждајски прид.
аждајка ж. ‘аждаја’
аждајкиња ж. ‘аждаја, обично у вези са змија (змија аждајкиња)’
аждајина ж. аугм.
аждајић м. дем. ‘аждајино младунче’
Аждајић презиме
аждајица ж. дем. ‘мала аждаја; даждевњак Salamandra altra’
аждајисати несвр. ‘беснети, пустошити’
аждајолик м. ‘који личи на аждају’
аждаха ж.
аждахин прид.
аждахи(ј)ски прид.
Аждахић презиме

4. Изрази:

аждајина крв бот. загасито црвена смола тропске биљке Dracena draco, која се употребљава у хемијској индустрији, змајевац

5. Фразеологизми:

6. Етимологија:

ажда̀ја -е̄ f. ‘змијолика неман, ала, змај’, заст., покр. и ажда̀ха, ажда̀а. — Од тур. дијал. ajdaha „змај“ | Тур. реч је од перс. äždähā, које се преко пехл. ažē dahāk изводи из ažiš dahākō. Из средњеперсијског јерм. aždahak. ‘Змија Дахака’ или ‘човеколика змија’ (стир. ažiš = псл. *ǫžь ‘змија’, в. бело̀ушка, стир. daha- ‘човек’), у Авести је троглави змај кога је победио митски јунак Траетаона; у националном епу Шахнаме тај мит бива историзован тако што јуначни Феридун збацује узурпатора престола Зохака, Арапина са демонским цртама. У односу на ограничен ареал овог турцизма (само још мак. аждаа, вероватно из српског), у балканским језицима распрострањенија је варијанта аждер (с.-х. покр., мак., буг.; рум. ajdér), од тур. облика ajder, заснованог на перс. множини. • ЕРСЈ 1: 67–68; Skok 1: 80; Škaljić 108; Stachowski 1998: 97; Расторгуева/Эдельман 1: 298; 2: 286

7. Пословице:

Извори за тачке: 1-5, 7: РСА, RJA