Лингвистичка обрада појма "АЖДЕР" - Снежана Петровић
аждер, -ам., самртимн.
Лексикографска дефиниција:
‘аждаја, чудовиште, огромна прождрљива неман, обично водена, у облику великог крилатог гуштера, обично са више глава, змај ’
1.1. Дијалекатске потврде: а̀ждер, -а m., а̀ждер, -и f. „аждаја“, „појас од сребрних плочица“ Бања Лука (РСА), а̄жде̑р m. „онај који много једе и пије“ Косово (Елезовић I), а̍ждер „id.; aждаја“ Призрен (Чемерикић), аждѐрина augm.; уп. и аждѐрача „прождрљива жена“ Вучитрн (РСА), аждера̑јка „id.“ Косово (Елезовић I), а̏ждра m. „крупан и незграпан коњ“ Доброљупци (РСА), аждра̀ин „леп коњ; снажан мушкарац“ Ускоци (Станић); овамо вероватно и аждра̀хан НПр, аждра́хил „аждаја“, аждѐлија „id.; копча у облику плочице“ (РСА).
2. Творбени деривати:
аждерина ж. аугментатив
аждерајка ж. ‘прождрљива жена‘
аждерајче с. ‘прождрљиво дете’
аждерача ж. ‘прождрљива жена’
ажделија ж. ‘аждаја; копча у облику плочице’
аждра м. покр. ‘крупан и незграпан коњ’
аждрахан м. ‘аждаја’
аждрахил м. ‘аждаја’
3. Семантички деривати и метафоре:
- ‘појас од сребрних плочица’
- ‘крупна и/ли прождрљива особа или животиња’
4. Изрази:
5. Фразеологизми:
6. Етимологија:
Од тур. (заст.) ajder поред ejder „змај“, перс. порекла (Skok 1:80; Škaljić 108; Stachowski 1998:65). Балкански турцизам, уп. мак. аждер, аждра, буг. аждѐр, аждарха̀, а̀джер,рум. ajdér. Етимон тур. речи је перс. äždärhá, множина од äždähā, в. аждаја. Издвајају се три значења: „аждаја“, одатле „прождрљива особа“ (уп. ала2), где је вероватно дошло и до утицаја глагола ждерати „јести“ (в. ждрати), и „коњ“ (аждра, аждраин; уп. буг. аждраха̀н / аждерха̀н „силан коњ“, по БЕР 1:5 од тур. acderhá, acder). Значења а̀ждер „појас од сребрних плочица“, аждѐлија „копча у облику плочице“ укрштањем са еждер, еждѐрлија БиХ, ЦГ (где је посреди независна позајмица исте речи у другом гласовном лику и значењу). За порекло, фонетску и графијску варијантност турских дијалекатских и историјских облика уп. Stachowski l.c.
7. Пословице:
Извори за тачке: 1-5, 7: РМС, РСЈ, RJA