Анатема

Реч анатема је грецизам, са основним значењем ’искључење, удаљавање (из дотадашње средине)’, ’проклетство’.

1. Етнолошка обрада

1. Основни текст 
2. Литература 

Основни текст

Реч анатема је грецизам, са основним значењем ’искључење, удаљавање (из дотадашње средине)’, ’проклетство’. Са ширењем хришћанства овај израз је распрострањен у многим језицима (старословенски, руски, пољски, бугарски, албански итд.). Као народни правни обичај среће се првенствено у јужнословенским областима, код Срба и Бугара. У српској култури и традицији израз може имати различита значења, а користи се у три основна семантичка контекста. С тим у вези, анатема превасходно представља проклетство, чин изопштавања из цркве, затим народни правни ритуал друштвеног проклињања, али ознака је и за митско биће застрашујућег изгледа. Сама реч доспела је и у неке српске народне пословице.

У хришћанском смислу подвргавање анатеми пре свега значи искључивање из друштва, односно црквене заједнице. У црквеној традицији анатема подразумева изопштавање јеретика и непокајаних грешника, које се обављало на Чисту недељу. Искључени појединац престаје да буде члан заједнице којој је до тада припадао, јер се због лошег понашања показао као недостојан. Анатема има и значење проклетства, најчешће у повељама. Црквени сабори прете анатемом онима који не прихвате одлуке Цркве, већ остану у јереси, а казне се могу изрицати и постхумно. Примера ради, Душанов законик прети анатемом ономе ко за новац додели чин игумана, епископа и митрополита. Већ апостол Павле у Првој посланици Коринћанимакористи ову реч у наведеном смислу. На свих седам васељенских сабора долазило је до анатемисања, уз одговарајуће искључивање јеретика из хришћанске заједнице и осуду њихових погрешних учења. Сама одлука о искључењу из Цркве може бити донета јавно, преко црквене власти, али и тајно, унутрашњим одбацивањем Исуса Христа и Христовог учења од стране некадашњег хришћанина. Као духовна казна, анатема је била врло ефикасна, јер се за гаранта призивао Господ Исус Христос, Богородица, одређени светац, часни крст итд.

Обред анатеме / анатемисања (проклињање, грамада) практикован је у народу као реакција на различите врсте криминалних делатности (убиства, пљачке, паљевине, блуд итд.). У народном обичајном праву анатема је спровођена на посебно изабраном месту (на граници села, на раскрсници, узбрдици, на месту смрти злочинца итд.) и у посебно време (најчешће на велики празник, временски близак одговарајућем догађају), како би се нагласио значај ритуала и обезбедила његова делотворност. Анатеми се прибегавало ретко, само у посебно тешким случајевима. Када је преступник био непознат, у анатеми су морали да учествују сви становници. Тада је свако бацао по камен и изговарао клетву. Клетве су могле бити врло сажете (Анатема га било!), али и комплексније. Преступник се проклињао на различите начине, почев од тога да нема порода ни он ни ико његов, и томе слично. На преступника су се, у појединим случајевима, призивали гром, слепило, смрт и болест. Због тежине овог чина дешавало се да преступник не може да издржи обред и да се покаје. Наиме, сматрало се да ће починиоца недела сустићи божија казна у виду болести, затирања породице, помора у стоци и разних несрећа. Након спровођења обреда обично су остајале гомиле камења на месту извршења, а и пролазници су били обавезни да баце камен на гомилу, уз клетву, јер се веровало да ће анатема прећи на онога ко то не учини. Такве гомиле се нису растурале. Наведени ритуал може се упоредити и са обредом каменовања због прељубе. О овом обичају сведоче и трагови у топонимији (Анатема, Проклетија, Анатемски поток итд.). Могуће је и да су Темска и Темнић скраћене изведенице од именице анатема.

Анатема је и назив за митска бића која, по предању, имају велику главу, мале очи и ситне зубе којима прождиру жртву. Жртвама могу одузети снагу и попити крв. Иду у друштву и остављају пустош. Анатеме се могу претварати у животиње (орао, медвед), а могу и да претворе мушко у женско, и обрнуто. Речанатема (анатемник, анатемат, анатемњак итд.) се користи и као општи назив за демонска бића (ђаво,приказа, вештица итд.). Израз Анатема те било! има исто значење као и Ђаво га однео!.

Литература

Тихомир Ђорђевић, ,,Село као суд у нашем народном праву“, Зборник Филозофског факултета, Београд, 1948; Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић, Српски митолошки речник, Београд: Етнографски институт САНУ − Интерпринт, 1998; Српска енциклопедија 1/1, Нови Сад – Београд: Матица Српска  – САНУ – Завод за уџбенике, 2010; Лексикон српског средњег века, Београд: Knowledge, 1999;Славянские древности. Этнолингвистический словарь, Москва: Институт славяноведения и балканистики, 1995; Љиљана Стошић, Мали речник црквених појмова, Београд – Бања Лука: Арс Либри – Бесједа, 2001;Словенска митологија – енциклопедијски речник, Београд: Zepter Book World, 2001.

Ивица Тодоровић, Александра Павићевић