Лингвистичка обрада појма "БАЈАТИ" (бајање) - Снежана Петровић

(Етнолошку обраду појма "бајати" можете погледати овде.)

 

бајати, –јем несвр. и непр.

Лексикографска дефиниција:

‘изговарати враџбине и вршити пропратне магијске радње’

‘прорицати’

Дијалекатске потврде:

ба̏јати, -је̄м рег. и -ја̄м impf. intr. „изговарати враџбине, вршити пропратне магијске радње, прорицати“, књиж. и „причати бајке, преувеличавати“, ретко tr. ~ воду „омађијати“ (Вук 1818; РСА), Види још… „говорити, држати предику, саветовати“ ист.-бос. Ере (Реметић), ба̏ја̄т „причати тихо и неразумљиво (о детету); причати шапатом као да се дозивају духови; зевати“ Загарач (Ћупићи),; ба̏јање n. „врачање; болест као последица врачања“: добио си бајање, дођи да те обајем Херц., поствербали бај, ба́ја f. „урок, чини“ Буковица,; друге изведенице бајка, ба̀ја̄ч, -а́ча m. „онај који баје“, баја̀чица f. „жена која се бави бајањем“ Скопска ЦГ; ба̏јало m. „бајач (в.)“ Þ презиме Ба̏јаловић, ба̏јалац „id.“ Херц. (РСА), ба̏јалица f./m. „бајачица, бајач (в.)“ НП (Вук 1818), НПосл Вук, Његош, презиме Ба̏јалица, f. и „басма“ (РСА), баја̍лница „бајачица (в.)“ Тимок (Динић I), баја̀луша „id.“ Војв., ба̏јавица „басма“ Херц., ба̀ја̄р, -а́ра m. „бајач (в.)“, ба̀јара f. „бајачица (в.)“, ба̏јарица „id.“ Слав. (РСА), бајари̍ца Каменица код Ниша (Јовановић В.), ба̏јаница Књажевац; деминутив ба̑јкати impf. „бајати“, такође „причати бајке“Дрниш (РСА). — Стсрп. ЛИ Ба"льць XIV в. (Грковић М. 1986), од XVI в. бајати: Гди је Чирче вражала ... и гди је бајала Ветранић (RJA).

• Семантички деривати и метафоре:
• ‘васкрсавати из прошлости, будити успомену’
• ‘причати у стилу бајке, преувеличавајући’
• ‘покушавати нешто постићи, некога придобити, лепим речима’

3. Творбени деривати:

бај м. ‘бајање, врачање’
баја ж. ‘урок, чини’
бајање с. ‘глаголска именица од бајати; болест или зло које је по народном веровању проузроковано бајањем’
бајач м. ‘онај који баје’ Види још…
бајача ж. ‘она која баје’
бајавица ж. ‘басма’
бајалац м. ‘бајач’
бајалачки прид. ‘који се односи на бајаоца, бајање’
бајалаштво с. ‘особина бајаоца’
бајалица ж. ‘особа која се бави бајањем; басма’
Бајалица презиме
бајаличин прид. ‘који припада бајалици’
бајаличица дем. од бајалица
бајалички  прид. ‘који је у вези са бајалицом и бајањем’
бајало м. ‘бајач’
бајалов прид. ‘који припада бајалу’
Бајаловић презиме
бајалуша ж. ‘особа која се бави бајањем’
бајаница ж. ‘особа која се бави бајањем’
бајар м. ‘бајач’
бајара ж. ‘особа која се бави бајањем’
бајарица ж. ‘особа која се бави бајањем’
обајавати несвр. ‘бајати над неким или нечим у настојању да се уклони болест, несрећа, скину чини и сл.; бацати чини, опчињавати, зачаравати; испуњавати задовољством, блаженством, очаравати’, ~ се ‘испуњавати се задовољством, блаженством, очаравати’
обајање с. ‘опчињеност, омађијаност; бајност, драж’
обајати свр. ‘бајати, врачати; подврћи некога дејству чини, чаролија, мађија, омађијати, зачарати; потпуно занети, усхитити; обузети, испунити, украсити нечим што (некога, нешто) чини лепим, привлачним, узбудљивим’
обајница ж. ‘бајалица; она која је некога опчинила, очарала својом лепотом, појавом’

Изрази:

бајати воду ‘омађијати’
бајање на лако ‘врста бајања у којем се увек изговарају речи: „Оста неком лако“ и верује да ће се тим постићи излечење од болести’
обајати басму (од урока) ‘изговорити басму’
бити бајем ‘обмањивати лепим речима’

Фразеологизми:

 

Етимологија:

ба̏јати -је̄м impf. intr., ретко tr. ~ воду, о̀бајати pf., ба̏јање n., ба̏јалица f., ређе ба̏јалац m., ба̑јан, -јна, -јно adj.,ба̑јка; српсл. обавьникь ‘врач’, стсрп. ЛИ (надимак) Ба"льць XIV в., бајати одXVI в. (М. Ветранић). — Од псл. *bajati, bajǫ, уп. мак. баам, дијал. ба́јам,буг. ба́я,слн. bájati,стчеш. báti, чеш. дијал. (мор.) bajat’, пољ. bajać, длуж. bajaś, глуж. bać, струс. ба"ти, рус. дијал. ба́ять, стукр. баяти,укр. ба́яти | Од пие. *bhā- < *bheH2- ‘говорити’, уп. гр. φημί, дор. φᾱμί, јерм. bay, лат. fāri итд.; у прасловенском је првобитни атематски глагол **ba-ti, bamь тематизован суфиксом -je- у презенту, -ja- у инфинитиву, уп. ста̏јати, ста̏је̄м од ста̏ти, лат. презент for < *fāi̯ōr;  чист корен *ba-  у псл. *ba-snь> ба̏сна, ба̏сма, а значење се сузило на изговарање магичних формула. Српсл. обавьникь је од стсл. обавьникъ, а ово од префигираног итератива *obbajavati. С обзиром на псл. старину глагола, веза са мађ. báj ‘магија, врачање’ могућа је само ако је мађарска реч славизам, но она се изводи из сттур. *bagy ‘(магична) веза’ > ‘чаролија’. Придев ба̑јанје неологизам, уп. ба̑јка.• ЕРСЈ 2: 83–84; ЭССЯ 1:138-139; 26: 95; SP 1:182; Skok 1: 93; LIV 69; Vaillant 3: 264–265.

Пословице:

Извори за тачке: 1-5, 7: РМС, РСЈ, RJA