Лингвистичка обрада појма "БАЈКА" - Снежана Петровић

(Етнолошку обраду појма "бајка" можете погледати овде.)

 

 

бајка, –е ж.

Лексикографска дефиниција:

‘прича о невероватним догађајима, фантастичним бићима, чудноватим, чудотворним стварима’

‘бајање, врачање, враџбине’

 

Семантички деривати и метафоре:

 ‘оно што се прича с преувеличањем, невероватна, бесмислена прича, измишљотина, немогућност’

Творбени деривати:

бајковит прид. ‘који заноси, опија, чаробан, диван‘

Изрази:

причати бајке

Фразеологизми:

Етимологија:

ба̑јка -е̄ f., бајко̀витadj. — 1630. приповіестиалибаіке. — Од псл. *bajьka, уп. мак. ба́јка, слн. bȃjka,слч. bájka, чеш. bajka,пољ. bajka,глуж., длуж. bajka,рус., укр., блр. ба́йка | Псл. реч изведена је од *bajati (в. ба̏јати), у изворном значењу ‘бајање, врачање’, које је познато и у с.-х. народним говорима, али и данашње значење је старо, посведочено већ у књизи Исповіедаоник, који је на „босански“ језик превео фрањевац Стјепан Матијевић Солињанин и објавио ћирилицом у Риму 1630; уп. деноминал ба̑јкати ‘причати бајке’ у народном говору Дрниша. Као терминолошка ознака за род усмене књижевности реч ба̑јкаусталила се тек после Вука, који је не користи нити уопште бележи у своме речнику, вероватно под чешким утицајем (чеш. bajka ‘басна’, báje ‘мит’, bájesloví превод за гр. μυθολογία и в. ба̏сна). • ЕРСЈ 2: 86; SP 1:183; ЭССЯ 1: 141; Skok 1: 93 s.v. bȁjati.

1. Пословице:  

Извори за тачке: 1-5, 7: РМС, РСЈ, RJA