Лингвистичка обрада појма "БАСМА" - Снежана Петровић

(Етнолошку обраду појма "басма" можете погледати овде.)

 

Лексикографска дефиниција:

‘мистичне речи које се изговарају при бајању’

Дијалекатске потврде:

ба̏сма f. „мистичне речи које се изговарају при бајању“ (Вук), Србија, Босна, Хрв. (РСА), „id.; плата, награда врачари у натури“ Војв. (РСГВ), ба̏смица dem.; деноминали ба̏смати impf. „казивати басме, бајати, врачати“ Сврљиг, Гружа, Надибар, „лупетати“ Шумадија (РСА), ба̀смати „говорити брзо и са много речи“: Басма тај као чекрк Гружа (Стевовић), басма̏т „бајати; ружити, псовати“ Васојевићи (Стијовић); друге изведенице ба̀сма̄ч m. „бајач“, фиг. „који прича лагарије“ Сврљиг, Гружа, Надибар, ба̏смаџија „id.“ ibid., ба̀смара f. „бајалица“, ба̀смарица „id.“, басма́рити impf. „бајати, лечити бајањем“ Драгачево (РСА), басма́рит „id.; псовати“ Васојевићи (Стијовић).

Семантички деривати и метафоре:

Творбени деривати:

басмица ж. дем.
басмати несвр.‘бајати, врачати, казивати басме; причати лагарије; говорити неразумљиво’
басмач м. ‘онај који баје’
басмаџија м. ‘онај који баје’
басмарити несвр. ‘бајати, врачати, казивати басме; причати лагарије; говорити неразумљиво’
басмарење с.
басмарица ж. ‘особа која се бави бајањем’
басмара ж. ‘особа која се бави бајањем’

Изрази:

Фразеологизми:

Етимологија:

По пореклу иста реч као басна; уп. буг. дијал. ба̀сма поред ба̀сня, слн. заст. bȃsem поред bȃsen, рум. (< јсл.) basmă поред basnă (Skok 1:115). За буг. реч уп. Раденковић 1996:65; БД 3:38 (Ихтиман). Развој басьн, -сни / басна > басма као пѣсьн, -сни / пѣсна > пјесма, песма, асимилацијом назала према почетном лабијалу (Skok l.c.). Значење „псовати“ у Васојевићима можда укрштањем са басамати.

1. Пословице: