Лингвистичка обрада појма "ЦРКВА" - Јаснa Влајић-Поповић

(Етнолошку обрада појма "црква" можете погледати овде.)

 

црква, ‑кве, ж., заст. црков ‑кви

1. Лексикографска дефиниција:

1. ‘зграда у којој се врше верски обреди, храм, богомоља (обично хришћанска, ређе јеврејска или паганска)’
2. ‘заједница верника који припадају одређеној цркви’
3. ‘црквена власт, црквено старешинство, црквени ред (тј. скуп стрешина које управљају црквом, њеним имањем и пословима)’
4. ‘црквена служба’

 

2. Семантички деривати и метафоре:

1. ‘место чистоће’
2. ‘место тишине’

 

3. Творбени деривати:

деминутиви:
црковца ж. заст. (XIII век)
црквица ж.
црквичица ж. 

аугментативи/пејоративи:
црквина ж. пеј. ‘црква (паганска)’

придеви:
црковни ‘црквени’
црквени ‘који се тиче цркве, који се односи на цркву’
црквенски ‘црквени (нарочито у топонимији)’
--------------------
црквењаков ‘који припада црквењаку’

остало:
црковина ж. ‘црквено имање’
Црковница ж. заст. (XIV век) неко место близу Злетове
црковник м. заст. (< XIII века) ‘човек цркве, црквено лице, свештеник’
црковњак м. заст. ‘човек цркве, везан за цркву’
црквар м. ‘онај ко често иде у цркву; црквењак, звонар’
црквари м. мн. ‘људи што иду по црквама или манастирима о великим празницима’
Црквари село у Славонији код Ораховице
цркварити несвр. ‘похађати цркву’
цркварка ж. ‘верница, побожна жена’
цркварош м. ‘онај ко често иде у цркву’
Црквена ж. ист. неко место (Ст. Новаковић, пом. 150); река која утиче у Врбас код Бања Луке
црквенац м. ‘црквени торањ, звонара’
Црквенац м. село код Ћуприје; место у селу Борак (округ београдски) где је некада био манастир; брдо у округу кнежевачком; неко брдо у народној песми; презиме
Црквеница ж. заст. (< XIV века) село у Србији у Битви; Цркивеница код Ријеке
црквеник м. ‘црквено лице, свештеник’
Црквено поље поље у Босни код Кључа
Црквено село село у Хрватској код Карловца; село код Огулина
Црквенски поток место у Србији (округ београдски)
Црквенско брдо брдо код Крагујевца
црквењак м. ‘човек цркве’, покр. ‘управник црквених послова’, ‘послужитељ у цркви’
црквењаштво с. ‘служба црквењака’
Црквењак село код Крешева. округ сарајевски
Црквењаков презиме
Црквица ж. село у Србији, округ топлички; село у Босни, округ травнички, близу Зенице; село у Босни, округ травнички, близу Скопља горњега
Црквице мн. област у Херцерговини између Таре и Пиве; сеоце у Боки Которској
црквина ж. ‘зидине, развалине цркве’, ‘трава дренак, вијош(н)ица’
Црквина (Мала и Велика) ж. два села код Огулина; село у Босни код Зворника; село у Србији код Крушевца; брдо у Криваји код Шапца; више микротопонима у Србији
Црквине ж. мн. брдо у Црној Гори у Ловћену, знано и као Језерски врх; место код села Међујужја на путу Београд–Крагујевац
црквињак м. бот. ‘медоносна биљка изоп’
црквиште с. ‘место где је била црква, или где још стоје зидине цркве’
црковина ж. ‘црквено добро, црквено имање’
црковинар м. ‘црквењак’
Бела Црква ж. варошица на југозападу Баната; село у Рађевини, југоисточно од Лознице
Црвена Црква ж. место близу Беле Цркве у Банату
Пет Цркава  град у Мађарској, Печуј
Четрдесет Цркава место код Врања

сложенице:
црквеноруски (језик) ‘старословенски језик руске редакције’
црквенословенски (језик) ‘старословенски језик у црквеној употреби’
црквоноша м. ‘побожан човек, који редовно иде у цркву’

4. Изрази (синтагме):

грчка црква ‘православна вера‘
женска црква ‘одељење за жене у православној цркви’
римска црква ‘римокатоличка вера’
црква поје ‘црква је активна’: И нек поје црква Росалија
црква служи ‘црква је активна’: Та црква и сад стоји у доњему граду, али не служи него Турци у њој држе барут.
Петрова црква ‘црква посвећена св. Петру’
---------------------------
црквена драма ж. књиж. ‘средњовековна драма религиозног садржаја, приказање, мистериј’
црквени миш м. фиг. ‘пуки сиромах’

5. Фразеологизми:

не хтети ни у цркву (с неким ићи) ‘не желети имати никаква посла с неким’
чист као црква ‘веома чист’
сиромах као црквени миш ‘веома сиромашан (јер у цркви, због чистоће, нема хране за мишеве)’
и црквено и мртвено ‘(једно једино одело) за све прилике’
баш си нашао у којој ћеш цркви да се помолиш ‘са молбом си се обратио погрешној особи или институцији’
тихо као у цркви ‘врло тихо’

6. Етимологија:

црква, ‑е f. (XII век), црквица dem.; црквени, црковни adj.; црквар, црквењак m., црквина f., црквиште n.; грчка ~ ‘православна вера’, римска  ~ ‘римокатоличка вера’; црквенословенски (језик); стсрп. црькы, црьковь, црькьвица, црьковьнь, црьковникь итд.; уп. о црвкв(а)хь пешти се. ◄ Од псл. *cьrkу, ‑ъve f., уп.,  стсл. цьркы, мак. црква, буг. църква, черква, слн. cerkev, слч. cirkev, чеш. církev, глуж. cyrkej, cirkew, длуж. cerkwja, cerkwa, cerkwej, cerkej, пољ. cerkiew, рус. цéрковь, укр., блр. цéрква.  ‌‌‌▼ Псл. реч  се у крајњој линији своди на гр. κυριακή (στοά) ‘господња (кућа)’, вероватно (барем у случају западних Словена) германским посредством (преко гот. *kir(i)kō, уп. ствнем. chirihha, стднем. kirika, нем. Kirche, стенгл. cirice, енгл. church), док се за остале, јужне и источне Словене, може претпоставити преузимање непосредно од Грка тј. из средњегрчког језика, у прилог чему говори и фонетска неуједначеност облика. У сваком случају, регуларно би се пред псл. ‑ь‑ очекивало č‑ а не c‑.  ♦ Skok 1: 275; ЭССЯ 3: 198–199; SP 2: 94–95.

7. Пословице:

поп заповеди ђаку, а ђак црквењаку ‘свугде постоји хијерархија’.