Лингвистичка обрада појма "ДРВО" - Јасна Влајић-Поповић

 

Лексикографска дефиниција

1. а) ‘вишегодишња, обично висока биљка чврсте грађе, чије је стабло, причвршћено кореном за земљу, у доњем и средњем делу голо, а при врху обрасло гранама и лишћем’
1. б) фиг. ‘породица, лоза, стабло’
2. ‘исечени, исцепани комади стабла и грана дрвета које се употребљавају за огрев’
3. ‘најчвршћи део стабла и грана, између сржи и лике, који се као материјал употребљава у занатству, индустрији, грађевинарству и др.’
4. покр. ‘назив који се ради лакшег, бржег казивања даје од случаја до случаја разним дрвеним предметима (обично једноставним) и њиховим деловима’; фиг. ‘ударац штапом, батином’
5. покр. а) ‘брод, лађа’; б) мн. дрвета ‘даске што се стављају изнад мртваца кад се леш без ковчега положи у раку’; в) мн. ‘вешала’; г) мн. ирон. дрва ‘гајде’

Творбени деривати

деминутиви:
дрвак м. – само у изразу божји дрвак ‘божје дрвце’
дрванце с. ‘дрвени суд за пиће’
дрвац м. ‘шимшир’
дрвашце с. ‘дрвце’
дрвенце с. ‘дрвце’
дрвешце с. ‘дрвце’
дрвећице с. ‘дрвце’
дрвица ж. ‘цепка’
дрвце с. дем. ‘мало дрво’, мн. ‘дрва за огрев’, мн. ‘шибице’, ‘мањи, необрађени део дрвета као саставни део направо, оруђа и сл.’, ‘божје дрвце’, ‘лековита биљка комоника’аугментативи/пејоративи:
дрветина ж. аугм. ‘клада’
дрвина ж. пеј. ‘дрво’
дрвуљина ж. аугм. ‘велико дрво’, зб. ‘дрвена грађа’, зб., мн. ‘разноврсно дрвено комађе и отпаци’
дрвурина ж. аугм. ‘дрво’
придеви:
дрваст прид. ‘крут, задрт, тврдоглав’
дрвен прид. ‘који је од дрвета’, ‘добивен од дрвета, произведен помоћу дрвета’, ‘који се односи на дрво’, ‘дрвенаст’, ‘укочен, крут, незграпан’, ‘безосећајан, хладан’, ‘који се издаје за оно што није, тобожњи, лажни’, ‘издржљив, стрпљив’
дрвенаст прид. ‘у извесној мери дрвен’, ‘одрвењен, прожет осушеним влакнима’, ‘дрвен’
дрвеничав прид. покр. ‘дрвенаст’
дрвенкаст прид. ‘дрвенаст’; ‘приглуп, тупав’
дрвењаст прид. ‘дрвенаст’
дрветов прид. ‘који припада дрвету, који се односи на дрво’
дрвећи прид. ‘који се односи на дрво’
дрвљан прид. ‘који истерује грану, лист (а не плод)’глаголи:
дрвечити (се) несвр. ‘дрвенити, чинити дрвенастим, кочити, крутити’, ‘дрварити, снабдевати се дрветом’
дрвити несвр. ‘намештати дрвенарију (у згради)’, ‘слагати дрва’, ‘намештати, углављивати нешто што се клима’
дрвенити несвр. ‘чинити дрвеним, дрвенастим’, фиг. ‘чинити крутим, кочити’, фиг. ‘доводити у стање запрепашћења, или потиштености’
дрварити несвр. ‘преносити, довозити дрва’, ‘трговати дрветом’, покр. ‘мучити се диринчити’, покр. ‘банчити, пијанчити’остало:
дрвакиња ж. ‘пећ која троши много горива’
дрвало с. / дрваница ж. / дрвљаник м. ‘место у дворишту где су наслагана дрва’
дрвар м. ‘онај ко сече и обара дрвеће за гориво или прераду’, покр. ‘бадњачар’, ‘радник тестераш’, ‘дрварски трговац’, покр. ‘животиња (обично коњ) на којој се догоне дрва’, покр. ‘шупа за дрва’, покр. ‘нарочити ступац, подупирач који се ставља на кола приликом преношења дрва’
Дрвар м. место у западној Босни
Дрвар презиме
дрвара ж. ‘стовариште дрвене грађе или огрева’, ‘место у дворишту где су наслагана дрва’, ‘брвнара’, ‘лађа која преноси дрвену грађу’, заст. ‘део шуме одређен за сечу’
Дрваревић презиме
Дрварек презиме
дрварија ж. ‘дрвена роба, намештај’, ‘експлоатација дрвета, дрварење’
дрварина ж. ‘такса која се плаћа за право на сечу дрва’, ‘експлоатација дрвета, дрварење’, ‘животиња на којој се догоне дрва’
дрварица ж. ‘жена која сече или скупља дрва’, ‘лађа која преноси дрвену грађу’, покр. ‘место у дворишту где су наслагана дрва’, ‘птица црвендаћ’, ‘жаба крекетуша, гаталинка’
дрвариште с. ‘стовариште дрвене грађе или огрева’
дрварка ж. ‘жена која сече или скупља дрва’, ‘корпа за преношење дрва’, мн. ‘кола за превоз дрва’
дрварник м. ‘шупа за дрва’, ‘део шуме одређен за сечу’
дрварница ж. ‘шупа за дрва’, ‘стовариште дрва’
дрвеље зб. НП ‘дрвље, дрвеће’
дрвенар м. ‘црни мрав’
дрвенара ж. ‘брвнара’
дрвенарија ж. ‘предмети од дрвета: дрвени намештај, дрвене конструкције, дрвена грађа’, ‘обрада дрвета (као занимање)’
дрвенац м. ‘бакалар’
дрвенаш м. НЗаг ‘чутура’
дрвендарица ж. НЗаг ‘неки део разбоја’
дрвендеда м. ‘уродица’
дрвендек / дрвендека м./ж. покр. ‘онај ко не уме да се снађе; неспретна, неосетљива, приглупа особа’
дрвендор м. покр. ‘дрвени део неког предмета (нпр. пушке)’
дрвеник м. ‘дрвљаник, место у дворишту где су наслагана дрва’, ‘дрвена грађа’
дрвеника ж. покр. ‘врста вина’
Дрвенинковић презиме
дрвенило с. ‘особина онога што је дрвено: крутост, безизразност’
дрвенина ж. ‘дрвенарија, предмети од дрвета’
Дрвенић презиме
дрвеница ж. ‘разни предмети од дрвета: дрвени костур самара или седла, ребро на самару; дрвени део неке занатске алатке’, ‘брвнара’, покр. ‘цепаница’, покр. ‘стеница’
Дрвеница презиме
дрвенџија м. покр. ‘дрводеља’
Дрвенџија презиме
дрвењак м. ‘разни дрвени предмети или направе: кломпе, обућа са дрвеним ђоном, дрвени плуг, дрвени мост, дрвени брод’, ‘дрвендек, крута, неспретна особа’, ‘дрвљаник, место у дворишту где стоје дрва’, покр. ‘дрвењача, врста зимске крушке’, ‘жижак’
Дрвењак презиме
дрвењара ж. ‘брвнара’
дрвењача ж. ‘разни дрвени предмети у домаћинству: чаша, котарица, кошница, суд, кашика итд.’, ‘брвнара’; ‘дрвна маса као сировина у производњи хартије’, ‘врста зимске крушке’
дрвењка ж. ‘мера за жито (око 50 литара)’
дрвечија ж. ‘дрвена грађа’
дрвиште зб. ‘дрва за огрев’
дрвка ж. ‘кола за огрев’
дрвљад зб. ‘разна дрвета’
дрвљак м. ‘дрвљаник, хрпа дрва’
дрвљаник м. ‘место у дворишту где су наслагана дрва’, ‘хрпа дрва’, заст. ‘гомила запањених дрва, ломача’, ‘дрвара’, покр. ‘клада или пањ на коме се цапају дрва’, покр. ‘зељаста биљка лубеничњак’
дрвљеник м. ‘место у дворишту где су наслагана дрва’
дрвљика ж. ‘стабло, дрво’
дрвнара ж. ‘брвнара’
дрвник ж. ‘хрпа дрва’, ‘место за дрва у дворишту’, ‘клада или пањ на коме се цепају дрва’, ‘дрвеће, шума’
дрвнина ж. ‘дрвена маса као сировина у производњи хартије’
дрвњак м. ‘место у дворишту где су наслагана дрва’, ‘дрвеће, шума’
дрвовина ж. ‘најчвршћи део стабла, између сржи и лике’, ‘дрвенасто, одрвенело ткиво биљке’, ‘предмети од дрвета, дрвенарија’
дрвољ ж. ‘дрвенарија, дрвени делови нечега’
дрвор м. ‘дрвенарија, дрвени предмети’
дрвотоњ м. покр. ‘дрвљаник, место у дворишту где су наслагана дрва’
дрвуља ж. ‘врста инсекта’
дрвуљан / дрвуљарија /дрвуљија ж. ‘дрвенарија, предмети од дрвета’
дрвчаник м. ‘ждрепчаник, попречна дрвена полуга на колима за коју се везују конопци од хамова’
сложенице:
дрвобушац м. ‘инсекат дрвоједац’
дрвогриз м. ‘врста инсекта тврдокрилца чије ларве нагризају дрвеће’
дрводелац м. заст. ‘дрводеља’
Дрводелић презиме
дрводеља м. ‘занатлија који изражује предмете од дрвета, тесар, столар’
Дрводеља презиме
дрводељац м. ‘дрводеља’
дрводељница ж. ‘столарска радионица’
дрводубља ж. ‘детлић’, ‘црни детао’
Дрвођеља презиме
дрвождер(ац) м. ‘дрвоједац’
дрвојед(ац) м. ‘општи назив за инсекте тврдокрилце који живе у дрвеном делу стабла или дрвеној грађи и хране се дрветом’
*Дрвоједи м. мн. древни етноним, превод за Венеди ▬► А. Лома, Кодови словенских култура 2/1997: 153–162.
дрвојетка ж. бот. ‘врста печурке, расточина, Merulius lacrimans’
дрвокрадица м./ж. ‘крадљивац дрва’, дрвокрадац ‘исто’
дрволаж м. покр. ‘дрволаз’
дрволаз м. покр. ‘врста змије, смук’
дрволаш м. ‘дрволаз’
дрволик м. ‘који личи на дрво, који расте као дрво’
дрволомија м. ‘веома снажан човек’
дрвољуб м. ‘врста инсекта тврдокрилца Dendrophilus’
дрвомаз м. заст. ‘балега или смеса од говеже балеге, пепела и др. за премазивање повређених места на вочкама и дрвећу уопште’
дрвомер м. ‘справа за мерење висине и дебљине дрвета’
дрвомор /дрвомора /дрвоморац м. ‘резне врсте инсеката тврдокрилаца који уништавају дрво’
дрвоноша м. ‘онај ко носи дрва’
дрвоплаз м. ‘дрволаз’
дрвопрерађивачки прид. ‘који се односи на прерађиваче или прерађевине дрвета’
дрвопродавац м. ‘дрвар’
дрворед м. ‘алеја, пут или стаза оивичена посађеним дрвећем’, ‘ред или више паралелних редова дрвета (дуж пута, шеталишта и сл.)’
дрворез м. ‘украсни уметничко-занатлијски рад у дрвету’, ‘слика добивена отиском цртежа изрезаног на дрвету и премазаног штампарском бојом’, ‘дрворезачка вештина’
дрворезар м. ‘дрворезац’
дрворезац м. ‘онај ко се бави дрворезом’
дрворезач м. ‘дрворезац’
дрворезбар м. ‘дрворезац’
дрвосек м. ‘дрвосеча’, ‘део шуме који се сече или је одређен за сечу ’
дрвосеча м. ‘онај ко сече дрвеће у шуми или цепа дрва’, ‘сеча дрва у шуми, време када се обавља та радња’
дрвостругар м. ‘онај ко струже дрва’
дрвоток м. ‘дрвојетка, печурка Merulius lacrimans’
дрвоточ(а) м. / дрвоточац м. ‘разни инсекти (као жижак, сипац и сл.) који гризу дрво претварајући га у брашно’
дрвоточина м. ‘црвоточина, прах који стварају дрвоточни инсекти’
дрвоцеп м. ‘дрвљаник, клада или пањ на коме се цепају дрва’
дрвоцепка ж. ‘она која цепа дрво’
палидрвце с. ‘шибица’

Семантички деривати и метафоре

1. ‘нешто чврсто, тврдо, постојано; неко јак, постојан’ (нпр. дрвен, дрвенити, дрвенац, дрволомија);
2. ‘неко безосећајан; крут, задрт, тврдоглав’ (нпр. дрваст, дрвен, дрвенасто, дрвенило, човек од дрвета)
3. ‘неко глуп’ (нпр. дрвен, дрвенкаст, дрвендек)
4. ‘неко ко се лажно издаје за нешто’ (нпр. дрвени адвокат)
5. ‘мучити се, диринчити’ (нпр. дрварити)
6. ‘пијанчити, банчити’ (нпр. дрварити)

Изрази (синтагме)

анђеоско дрво ‘анђелика’
бадње дрвце ‘божићно дрво’
бело дрво ‘багрем’, ‘картоп’
бисерово дрво ‘украсни грм калина’
божије дрво ‘мирисави жбунић Artemisia abrotanum’, ‘орлови нокти, Lonicera caprifolim’
божије дрвце ‘мирисави жбунић Artemisia abrotanum’ (Вук)
божићно дрво ‘јелка, јелова младица која се украшава’
божићно дрвце ‘исто’
варзилово дрво ‘бразилско дрво Caesalpinia brasiliensis’
гвоздено дрво ‘биљка Casuarina equisetifolia’
генеалошко дрво ‘родослов’
горко дрво ‘суринамско горко дрво, квасија’
гумино / растегово дрво ‘еукалиптус’
дарчиново дрво ‘цимет’
дрво живота / дрво од живота рлг. ‘дрво које је, према Библији, расло у рају и чији плод даје вечни живот’
дрво од познања добра и зла рлг. ‘дрво које је, према Библији, расло у рају, и чији су плод Адам и Ева окусили те стога истерани из раја’
жалосно дрвце ‘жалосна врба’
женско дрво ‘дрво чији цветови имају развијен тучак а закржљале прашнике’
жутилово (жуто, бразилско) дрво ‘тропско дрво Chlorophora tinctoria’
жуто дрво ‘жутика, дрво Berberis vulgaris’
змајево дрво ‘тропско дрво Calamus draco’
змијино дрво ‘тропско дрво Strуchnos colubrina’
камфорово дрво ‘миришљаво дрво Cinnamonum camphora’
кисело дрво ‘дрво Ailauthus altissima’
краљево дрво ‘багрем’
крунско дрво ‘врста народног веза’
млечно дрво ‘тропска биљка Galactodendron utile’
мушко дрво ‘дрво чији цветови имају развијене прашнике и закржљали тучак’
пасје дрво ‘жбунаста биљка паздрен, Rhamnus catartica’
преко дрво покр. ‘спојна попречна пречага на разним справама, нпр. на задњем доњем делу разбоја, на ваљку итд.’
рајско дрво ‘тропско дрво Aloexylon agallochum’
сандалово дрво ‘тропска биљка Prerocarpus santalinus’
свето дрво ‘тропско дрво Guajacum officinale’
сирћетово дрво ‘кисело дрво’
сладојево дрво ‘цимет’
слатко дрво ‘слатки корен, Glуcуrrhiza glabra’, ‘крушина, Rhamnus frangula’
слатко дрвце ‘цимет’
срчево дрво ‘храст љутик, Quercus sessiliflora’
тамјаново / тамњаново дрво ‘грм или ниско дрво Boswellia Carteri’
тиково дрво ‘дрво Tectonia grandis’
тисово дрво ‘тиса’, ‘ариш’ (Вук)
хлебно дрво ‘тропско дрво Atrocarpus’
црно дрво ‘абоносовина’
црно дрвце ‘врста црне боје’
часно дрво рлг. ‘дрвени крст на коме је разапет Исус Христос; комад дрвета са тог крста’, фиг. ‘крст уопште’
часно дрвце рлг. ‘часно дрво’
чудно дрво ‘дрво Ricinus communis’
џин-дрво ‘баобаб’
шимширово дрво ‘жутика, Berberis vulgaris’
—————————-
дрвени мајстор м. ‘дрводеља, столар, тесар’
дрвени адвокат м. фиг. ‘лице које се бесправно бави адвокатским послом’
дрвена вуна ж. ‘танке узане траке од дрвета које се користе при паковању’ < нем. Holzwolle
дрвена глава ж. ‘тврда глава’
дрвено масло ж. заст. ‘маслиново уље’
голема дрварица ж. ‘врста опнокрилца’

Фрзеологизми

дрва у шуму носити ‘радити непотребан и бесмислен посао’
дрво и камен ‘све без изузетка, и оно што је најотпорније’: Зулуми су турски додијали, ‌‌‌‌‌Додијали дрву и камену (НП), изгоре дрво и камен (Ускоци)
дрвље и камење бацати (ваљати, дићи, оборити, осути, сипати) ‘оштро напасти, критиковати’
седи дрво на дрво – каже се ономе ко је показао незнање (обично професор ђаку)
човек од дрвета ‘неосетљив, себичан човек’
————————–
ударити дрвеницу свр. ‘изударати, избатинати’

Етимологија

дрво, ‑етаn. (XII век), дрвце dem.; дрвета pl., дрвеће coll., дрва coll. ‘сечено дрвo (као грађа, за потпалу)’, дрвље (и камење) coll.; дрвен, дрвенаст adj.; дрвити, дрвенити impf.; дрвар m., дрвара f., дрвенарија f., дрвљаник m.; дрводеља, дрвосеча m., дрворед m., палидрвце n.; часно дрво /дрвце ‘крст’; дрвено масло ‘маслиново уље’; стсрп. дрьво, ‘дрва; дрво као биљка; лађа’, дрҍво ‘дрво као биљка; дрва; лађа’. ◄ Од псл. *drъvo, уп. стсл. дръво, мак. дрво, буг. дървò, слн., слч., чеш. дијал. drva, пољ. drwa pl. tant., рус. дровá, укр., блр. дрóва. ‌‌‌▼ Псл. реч је пореклом накнадно изведени облик једнине према множинском *drъva pl. Он се своди на пие. *dru(H)‑eH2 (са нулским коренским вокализмом, као у стинд. su‑drú‑ ‘добро дрво’, авест. drū ‘батина’, гр. δρῦς ‘храст’, δρυ-τόμος ‘дрвосеча’, алб. dru ‘дрво (биљка, грађа)’ итд.) који је варијанта у словенским језицима шире заступљене именице, псл. *dеrvо, од пие. *dru(H)‑eH2 (са коренским ‑е‑ вокализмом, као у лит. dervà ‘катран’, лет. darva ‘смола’, стисл. tjara ‘катран’, кимр. derwen, pl. derw ‘храст’ итд.). Пие. назив за ‘дрво’ реконструише се као *dόru, drόus првенствено на основу хет. tāru ‘дрво (биљка, грађа)’, стинд. dáru, dros / drunás, авест.daиru, гр. δόρυ ‘дебло, дрво (као материјал); копље’, стир. daur, daro ‘храст’ итд. У српском језику је двојност основа посведочена још у старосрпском дрҍво ‘дрво као биљка, грађа; лађа’ према дрьво ‘дрво као грађа; биљка; лађа’ разрешена тако што је први облик маргинализован путем ограничававања на дијалекатску употребу, док је други генерализован развојем основе дрвет‑, иначе непосведочене у осталим слов. језицима (суфикс ‑ет своди се преко псл. *‑ет‑ на пие. ‑нт‑) за означавање множине појединачних стабала тј. биљке дрвета, у односу на облик дрва као плурал за ‘насечена дрвена грађа’. Уп. и древан, здрав. ♦ Skok 1: 438–439; ЭССЯ 5: 141–142, 4: 211–213; SP 5: 18–19, 3: 54–57; ESJS 147, 151.

Пословице

-за тврдо дрво треба тврд и кљун (БВ) ‘тежак посао може се урадити само улагањем великих напора’ -и право се дрво искриви кад на криву лежи ‘и добра особа постаје рђава у рђавом друштву’ -матора дрва не даду се пресађивати (Вук) ‘оно што је проживело свој век не може се повратити у живот’ -младо се дрво савија (Вук) ‘од малена се човек учи, навикава на нешто’ -од једнога дрвета никаква грађа не бива (Вук) ‘од недовољног се не може створити нешто добро’ -од прута бива велико дрво (Вук) ‘од малога настаје велико’ -покрај сува дрвета и сирово изгори (Вук) ‘зло често уништи и добро’ -право се дрво по половини цепа (Вук) ‘при погађању се даје половина траженог’ -сам под собом дрво подсеца (Вук) ‘сам себи чини зло, сам себе у невољу уваљује’ НЗаг: дрволама ‘оловка’: Дрволама језик исплазио, куд год иде пртину гради (Бос. крајина).