Лингвистичка обрада појма "ГАЈДЕ" - Јаснa Влајић-Поповић

гајде, ‑и с. мн., гајда или гајди ген.; такође гајда ж. једн. 

1. Лексикографска дефиниција:

1. ‘народни музички дувачки инструмент састављен од мешине и свирале’ 
2. покр. ‘врста народне игре’

2. Семантички деривати и метафоре:

3. Творбени деривати:

придеви:
гајдарски ‘који припада гајдару, потиче од њега, односи се на њега’
гајдашев ‘који припада гајдашу’
гајдашки ‘који се односи на гајдаше, гајде’

глаголи:
гајдати несвр. ‘свирати у гајде’
гајдашити несвр. ‘бити гајдаш, свирати у гајде’

именичке изведенице:
гајдар м. ‘свирач у гајде’
гајдаш м. ‘гајдар’
гајдарин м. ‘гајдар’
гајдарџија м. ‘гајдар’
гајдач м. ‘гајдар’
гајдара ж. ‘име овци’
гајдоша ж. ‘име овци’ (Слав.), ‘име крмачи чија је њушка налик на трубак на гајдама’ (Срем)
гајданица / гајденица ж. покр. ‘пребираљка, свираљка на гајдама, обично од    шљивовог дрвета (једноцевна или двоцевна) са рупама, на којој се прстима изводе мелодије’ (ср. Тимок; Пирот, Ниш, Врање)
гајденичка дем. покр. ‘мала гајданица’
гајденичиште с. покр. ‘нашак, дрвена цевчица углављена у мешину гајда у коју         се умеће гајданица’ (Сврљиг)
Гајда презиме
Гајдар презиме
Гајдаш презиме
Гајдашевић презиме

4. Изрази (синтагме):

5. Фразеологизми:

ударен гајдама покр. ‘луцкаст, неуравнотежен’ (Банат, Бачка)
удесити гајде / ујдуриса(ва)ти гајде покр. ‘договорити се с неким о нечему, споразумети се око нечега’
пијан као гајде покр. ‘сасвим пијан’

6. Етимологија:

гајде, ‑и, ређе ‑а n. pl. tant. (XVII век), такође гајда f. sg. ‘гајде; мешина на гајдама’, ‘мелодија, свирка’, ретко и са метатезом гадље; гајданица ‘пребираљка, свираљка на гајдама’. ◄ Од тур. gayda ‘гајде’.‌‌▼ Турска именица, пореклом од ар. gaјta ‘исто’, није само балкански турцизам (уп. мак. гајде, буг. гайда, слн. gajda, алб. gajdë, рум. gajdă) него је, вероватно преко румунског, ушла и у друге словенске језике (укр. гайда, слч. gajdy, чеш. kejdy, пољ. gajda, gajdy). По некима, у питању је иста реч као кајда ‘мелодија; музичка нота’ (уп. заст. кајданка ‘нотна свеска’), од тур. kaide ‘мелодија; музичка нота’ < ар. kajt ‘завођење у књиге’. ♦ Skok 1: 438–439, 2: 16; Škaljić 288, 383; БЕР 1: 224–225; ЕСУМ 1: 452а.

7. Пословице:

Од те гајде нема вајде = Од те кајде нема фајде ‘нема ништа од тога’ (Вук)
Налик гајде на музику ‘није ни принети’ (Вук)
Продао сало, па купио гајде ‘каже се кад неподмазана кола шкрипе’ (Славонија).

 

Азбучник