Лингвистичка обрада појма "ГУСЛЕ" - Јаснa Влајић-Поповић

 

гусле, ‑ала ж. мн., гусли, ‑ала ж. мн.; такође гусла, ‑е ж. 

1. Лексикографска дефиниција:

‘народни гудачки инструмент, обично од јаворовог дрвета, са једном струном (састављеном од више длака из коњског репа)’

2. Семантички деривати и метафоре:

1. ‘гудачки инструмент’
2. ‘виолина’

3. Творбени деривати:


деминутиви:
гуслице ж. мн. ‘(мале) гусле’

аугментативи/пејоративи:
гуслина ж., гуслине мн. ‘виола’

придеви:
гуслав ‘који личи на гусле’
гуслени ‘гуслачки’ Види још...
гуслин покр. ‘који се односи на гусле’
гусларев ‘који припада гуслару’
гусларски ‘који се односи на гусларе; који се односи на гусле и гуслање’
гуслански ‘гусларски’
гуслачки ‘који се односи на гуслаче, гудачки, виолински’

глаголи:
гуслати несвр. 1. а) ‘свирати, гудети уз гусле; отпевати уз гусле’; б) ‘звучати,           одавати звук (о гуслама)’; в) ‘свирати на виолини и сл.’; 2. ‘превлачити   неким предметом по нечему као да се гуди’
гуслити несвр.  покр. ‘гуслати’, фиг. ‘цвилети, тихо плакати’
гусларити несвр. ‘бавити се гуслањем као сталним занимањем’

остало:
гусла ж. ‘гусле’
гусли ж. мн. ‘гусле’
гуслар м. 1. ‘онај који гусла и при том пева народне песме, обично јуначке’; 2.             ‘свирач на неком гудачком инструменту, гудач, виолиниста’; 3. ‘мајстор      који израђује гусле’
гусларина м. пеј. ‘гуслар’
гуслач м. ‘гуслар’, ‘свирач на гудачком инструменту, виолиниста’
гуслађа м. ‘гуслар’

гусларица ж. ‘жена гуслар’
гусларка ж. ‘жена гуслар’
гуслачица ж. ‘жена гуслач, виолинисткиња’

гусларче с. ‘дете гуслар’
гусларство с. ‘гуслање као занимање, обичај; неговање певања уз гусле’
гусленара ж. ‘слепачка торба’
гусловац м. бот. ‘дрво од кога се праве виолине’

Гусларевић презиме
Гусларовић презиме
Гуслић презиме
Гуслица надимак, презиме.

сложенице:
гуслопевац м. заст. ‘певач уз гусле, гуслар’

4. Изрази (синтагме):

5. Фразеологизми:

видећеш његових гусала ‘видећеш шта ће са њим бити; рђаво ће се он провести’
да видиш гусала ‘да видиш чуда, јада; да видиш шта се десило’
старе гусле ‘стара ствар, стара позната прича, ништа ново’
то је за гусала ‘то је причу, то је нешто несвакидашње’
чудне гусле о њему гуде ‘чудни се гласови о њему проносе’
чућеш друге гусле ‘искусићеш друге, горе ствари’.

6. Етимологија:

гу̏сле -а̄ла̄ f.pl. (XIII век), гу̏слати impf., о̀дгуслати pf., гу̏сла̄р m.; српсл. гоусли f.pl. — Од псл. *gǫslь, pl. gǫsli f., поред *gǫsla,уп. стсл. г@сли, буг. дијал. гъ̀сла,слн. gósli, слч. husle, чеш. housle, глуж. husle, длуж. gusle, пољ. gęsle / gęsli, рус. гусли, укр. гу́сла, гу́слі, блр. гу́слі | Изведеница од псл. *gǫsti, gǫdǫ, в. гу́дети; суфикс *-slь као у ја̏сле или бсл. *-tl(e)i- као у лит. kañ-klės ‘гусле’ (од другог корена). Буг. гу̀сла, мак. гусла из српског; реч се ширила заједно са самом гусларском поезијом са старосрпског терена. У стaросрпском надгробном натпису рођака краља Марка Остоје Рајаковића у охридској цркви Богородице Перивлепте из 1370. год. каже се за њега да је погуслом Угарчић; ту погуслом или стоји за *по гуслам ‘по гуслама, како се пева уз гусле’, или је посреди инструментал иначе непотврђене именице *погусло (образовање као поре́кло) ‘надимак у гусларским песмама’. • Skok 1: 637; ЭССЯ 7: 84; SP 8: 167; ESJS 196; Vaillant 4: 415.

 

Азбучник