Лингвистичка обрада појма "ИКОНА" - Јаснa Влајић-Поповић

икона, ‑е ж. 

1. Лексикографска дефиниција:

1. ‘слика Исуса Христа, Богородице, неког свеца или призора из њиховог  живота, израђена обично на дрвеној или лименој подлози (у  православним црквама и кућама)’; ‘слика свеца породичног заштитника,  чији се дан слави као крсно име’
2. заст. ‘цртеж, слика уопште’

2. Семантички деривати и метафоре:

‘врста друштвене игре’ 

3. Творбени деривати:

придеви:
иконски ‘који се односи на иконе, који је као на икони’

именичке изведенице:
иконица дем. 1. ‘мала икона’ (Вук), 2. ‘мала слика свеца, обично у облику  металног медаљона, која се носи на ланчићу о врату’; 3) покр. ‘врста шаре на ћилиму’ (Космај) 
иконче дем. и хип. ‘иконица’
иконар покр. ‘онај који продаје иконе (носећи их на леђима)’ (Бачка)
иконаш заст. ‘барјак на коме је насликан неки светац као на иконама’ (Слав.)
иконлук покр. ‘иконостас’ (в.) (Призрен, Пива)

Иконија женско име
Иконијић презиме
Иконић презиме
Иконов презиме

сложенице:
иконоборство с. ‘покрет и струја у хришћанској цркви у Византији (проглашена  за јерес) која се противила култу икона и реликвија’; ‘протестантски  покрет у Холандији у 16. веку који је оспоравао низ католичких обреда’
иконоборац м. ‘присталица, следбеник иконоборства’
иконоборачки = иконоборски ‘који се односи на иконоборце и иконоборство’
иконоборан заст. ‘који суделује у иконоборству’
иконографија ж. 1. ‘иконопис’; 2. а) ‘изучавање икона, иконописног  сликарства’, б) ‘изучавање, описивање и тумачење ликовних представа,  њихових елемената, садржаја и др.’
иконограф м. ‘иконописац’; ‘стручњак за иконографију’
иконографски прид. ‘који се односи на иконографију, иконописни, који има  елементе иконографије, својствен иконографији’
иконодул м. ‘иконопоклоник’
иконодулија ж. ‘иконопоклонство’
иконоклазам /иконоклазма м./ж. ‘иконоборство’
иконокласт(а) м. ‘иконоборац’
иконокластија ж. ‘иконоборство’
иконолатрија ж. ‘иконопоклонство’
иконолог м. ‘онај који се бави проучавањем икона и иконописа’
икономахија ж. ‘иконоборство’
иконопис м. = иконописање с. = заст. иконопиство с. ‘грана сликарства која се  бави сликањем икона, уметност сликања икона’
иконописац м. ‘онај који израђује иконе, сликар икона’
иконопоклоник м. ‘поштовалац икона, присталица култа икона’
иконопоклонство с. ‘поштовање икона, култ икона’
иконорез м. = заст. цсл. иконорезије с. ‘израда пластичних, рељефних ликова,  представа; тако израђени мотиви, рељеф’
иконорезац м. заст. ‘онај који се бавеи иконорезом’
иконорушилац м. ‘иконоборац, који уништава иконе’

иконос ‘иконостас’ (в.)
иконостас м. 1. ‘у православној цркви преграда између олтара и осталог  простора, на којој су насликане односно причвршћене иконе’; 2. етн.  ‘зидна полица, постоље односно удубљење у зиду где се држе иконе’
иконостац покр. ‘иконостас’
иконостасак дем.
иконостасић дем.
иконостасни прид.
иконоша м. (< *икононоша) ‘особа која носи икону/иконе (у литији)’

4. Изрази (синтагме):

престона икона ‘икона у цркви пред олтаром’
ц(ј)еливаћа икона = цјеливача ‘икона која се на дан онога свеца који је на њој намолован намјести у јутру насред цркве, те је људи цјелују’ (Вук)

5. Фразеологизми:

6. Етимологија:

иконае, f. (XIV век), такође ‘цртеж, слика уопште’, покр. и ‘врста шаре на ћилиму’, ‘врста друштвене игре’; иконописати ‘сликати иконе’; мод. икона ‘култна личност, појава’; стсрп. икона. ◄ Од нгр. εικόνα, стгр. εικών ‘слика’. ‌‌▼ Грчка реч је балкански грецизам (уп. стсл. икона, мак. икона, буг. икòна, рум. iсoană, алб. ikonë), затим старословенизам у осталим језицима православних говорника (уп. рус. икóна, укр., блр. iкóна) и интернационализам (уп. фр. icône, енгл. icon, нем. Ikone) као назив предмета религиозне праксе. Директни грецизам је и иконостас (покр. и иконос, хаплологизацијом од икононос, и преосмишљењем преко *икононос(ац) ‘онај који / оно што носи иконе’). Бројне грчке сложенице, махом историјски термини, позајмљене су двојако, у изворном лику и као преведенице: иконоборац поред иконокласт (< εικονομαχης тј. είκονοκλαστης) иконодулија, иконолатрија (< εικονοδουλεία, εικονολατρεία) поред иконопоклонство, иконограф поред иконописац (< εικονόγράφος); ређе само у оригиналом лику иконостас (< είκονόστασις). Ретке изведенице од основне именице на домаћем терену: покр. иконар ‘продавац икона’ (Бачка), иконаш ‘барјак ослика као икона’ (Слав.), иконлук ‘иконостас’ (Призрен, Пива). Уп. и женско име Иконија и од њега изведена презимена Иконијић, Иконић. ♦ Skok 1: 713;Vasmer 1944: 66 БЕР 2: 62–225; Фасмер 2: 125; ЕСУМ 2: 293-294; Kluge 434.

 


Азбучник