Јабука

У народној култури јабука заузима значајно место.


1. Етнолошка обрада

1. Основни текст
2. Литература


Основни текст

У народној култури јабука заузима значајно место. У обичајима и веровањима запажена улога припада плоду (издваја се црвена, румена јабука), дрвету и гранчици јабуке. Дрво и плод симбол су плодности, здравља, љубави, бесмртности. У народу им се придају заштитна и лековита својства. Јабука се дарује у многим приликама као залога љубави, верности, пријатељства.

Јабука је неизоставна у обредно-обичајној пракси повезаној са рођењем, склапањем брака, сахрањивањем, прослављањем појединих календарских празника. У обичајима животног циклуса представља знамење брачне везе, здравог потомства, живота, здравља, напретка, плодности, повезаности света живих и света мртвих.

Јабука је појединца пратила кроз читав животни век, од рођења до смрти. Жене су породиљи (на бабине) доносиле црвену јабуку са жељом да дете буде здраво, румено и напредно као јабука. И деци се у посетама даривала да би била здрава и румена.

Ношење јабуке која је увезана црвеним вуненим концем знак је девојачке зрелости и спремности за брак. Јабука је била и љубавни знак, па је њена размена између младића и девојке израз узајамне симпатије. Ако на прошевини девојка прихвати јабуку, то значи да је пристала на брак, па јабука тиме постаје и симбол њеног новог статуса и успостављања нових односа између породица младенаца. О значају који је јабука у прошлости имала у свадбеним обредима сведочи и назив јабука за прошевину. Јабуком се и позивало на свадбу. Плод и гранчице, коришћени у припремању сватовског барјака и свадбених венаца, јесу симболи плодности. Улазећи у нову кућу, млада је на огњиште стављала јабуку у коју је забоден новчић. Плод се стављао и у младин венац, а давана је и младенцима како би имали много деце. Прве брачне ноћи једну јабуку су стављали под перину ради плодности, а другу би ломили и свако од младенаца би појео своју половину. Чедност невесте показивала се јабуком. Ношена је на посуди с ракијом, стављана на кошуљу или решето.

У календарским обредима јабука је коришћена у функцији призивања и остваривања здравља, напретка и сваког добра. На Божић, Нову годину, Ђурђевдан умивало се, због здравља, водом у којој је била јабука. На Божић је као жртва бацана у извор (бунар, реку, језеро) пре захватања воде.

На јабуковој грани су плели ивањски венац, кроз који су се провлачили сви укућани ради здравља. На Божић и Нову годину најмлађи члан породице доносио је кући грану јабуке или дрена. Гране су забадане у колач. Јабуковим прутем су тукли сву чељад и стоку, а затим га бацали на јабуку.

Јабука је поклањана у обредима календарског циклуса (њоме су даривали полаженика и коледаре). Учесници у обредним опходима доносили су свакој кући по јабуку и поклањали је домаћину, ставивши је на огњиште.

На задушне дане (Петровдан, задушнице) размењиване су јабуке за душу покојника, а јабука је стављана и на гроб. Јабука је симбол дрвета света, јавља се као посредник овостраног и оностраног, као везивна карика у реинкарнацији душе и њеног придруживања свету предака. Младу јабуку су носили пред мртвачким сандуком, садили је на гроб (уместо крста) да би умрли преко ње могли да комуницирају са живима.

Јабуку су стављали у жито припремљено за сетву како би родила пшеница крупна као јабука. Веровало се да има благотворна и лековита својства. Жене које нису могле да роде јеле су прве плодове са младе јабуке.

Литература

Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић, Српски митолошки речник, Београд: Етнографски институт САНУ − Интерпринт, 1998; Мила Босић. Годишњи обичаји у Срба, Нови Сад: Музеј Војводине, 2001; Словенска митологија – енциклопедијски речник, Београд: Zepter Book World, 2001.

Милина Ивановић-Баришић

Азбучник