Лингвистичка обрада појма "ЈАЈЕ" - Јасна Влајић-Поповић

(Етнолошку обраду појма "јаје" можете погледати овде.)

 

jaje, ‑ета с., јаја мн.

1. Лексикографска дефиниција:

1. ‘код птица: женска полна ћелија која се састоји из љуске, беланцета и жуманцета, са заметком и која се употребљава као људска намирница’
2. ‘женска полна желија код вишећелијских животиња и човека, овалног или округлог облика, омотана опном или љуском, која служи за размножавање’
3. ‘мушка полна жлезда, парни орган јајастог облика, смештен у мошницама, семеник’
4. ‘семени заметак биљке који се образује у плоднику, доњем проширеном делу тучка’

2. Семантички деривати и метафоре:

1. ‘помични тег јајастог облика на једнокракој ваги, кантару, који регулише меру тежине’
2. заст. ‘мера за количину меких (пластичних) и лако ломљивих ствари’

3. Творбени деривати:

деминутиви:
јајанце с. дем. и хип. ‘јајце’
јајац  м. дем. ‘јаје (птичије)’
јајашце с. дем. ‘јајце; полна ћелија’
јајица ж. дем. ‘јајце’
јајце с. дем. и хип. ‘мало јаје’, покр. ‘метално или камено лежиште за осовину  воденичког точка у облику јајасто издубљене плоче, жабица’, мн., бот., покр. ‘врста пероњике, Cyperus esculentus’ 
јајценце с. дем. и хип. ‘јајце’
јајченце с. дем. ‘јајце’

придеви:
јајаст прид. ‘који има облик јајета, овалан’
јајат прид. ‘који има велика јаја, мудат’
јајетов прид. ‘јајни’
јајећи прид. ‘јајни’
јајињи прид. ‘јајни’
јајни прид. ‘који се односи на јаје’
јајски прид. ‘јајни’
јајчани прид. ‘јајни’
јајчени прид. ‘јајни’
сјајна (кокош) прид. ж. покр. ‘која има у себи јаје’

глаголи:
јајарити несвр. ‘красти јаја са полога’, пеј. ‘беспосличити, мангупирати се’
јајати се несвр.  ‘имати осећај подригивања’
јајцати се несвр. покр. ‘носити јаја’

остало:
јајајица ж. ‘јајник’
јајан м. ‘мало мушко дете’
јајар м. ‘трговац јајима’, ‘онај ко воли да једе јаја’, ‘пас који краде јаја’, фиг. ‘ситничар, цепидлака’, покр. пеј. ‘позивар, који разноси позиве власти (лепо дочекиван и угошћаван јајима – да би позваног ослободио обавезе)’
јајара ж./м. ‘псето које краде јаја, лоше псето’, ‘крадљивац јаја, ситан лопов, лупеж, лош човек’, покр. ‘она која продаје јаја’, покр. ‘она која радо једе јаја’; ‘кајгана; јело од јаја, млека и кукурузног брашна, налик цицвари’, ‘тигањ за пржење јаја’, покр. ‘белошљива’, зоол. ‘врста змије која пије јаја’, покр. ‘име кокоши’
јајаретина м./ж. пеј. ‘јајара’
јајарица ж. ‘керуша која краде јаја’, ‘кокош која је добра носиља’, етн. ‘колач који се пече о Ускрсу са целим, обично обојеним, јајетом у средини’, зоол. ‘врста змије’
јајарка ж. ‘керуша која краде јаја’
јајарош м. ‘трговац јајима’
јајаруша ж. ‘жена која тргује јајима’, ‘пита са јајима’, ‘кајгана са скорупом и млеком’
јајача ж. ‘белошљива’, ‘пржено јаје’, ‘пита са јајима’
јајашица ж. ‘врста кокошке’
јајевина ж. ‘мирис карактеристичан за покварено јаје’
јајињак м. ‘јајник’
јајичњак м. ‘јајник’
јајишњак м. ‘јајник’
јајиште с. ‘јајник’
јајка ж. ‘врло крупан град, величине кокошијег јајета’
јајник м. ‘женски парни полни орган у коме се образују полне ћелије’, ‘плодник, доњи пропирени део тучка у коме се образују семени замеци биљке’, ‘јело од пржених јаја, кајгана, омлет’
јајница ж. ‘јајник’
јајњак м. ‘јајник’
јајњача ж. ‘врста шљиве чији је плод крупан и јајаст’
јајњик м. ‘јајник’
(?)јајош м. ‘припадник црногорских добровољачких одреда који су за време херцеговачког устанка (1875-1876) прелазили у Херцеговину и борили се на страни устаника’
јајоша ж. ‘име патки’
јајуша  ж. ‘врста пите са јајима’, ‘кајгана са брашном’
јајцара ж. ‘име кокошки’
Јајце град у југозападној Босни, у долини Врбаса
јајцурица ж. покр. ‘врста ситне бундеве’
јајчак м. ‘неушкопљен вепар’
јајчаник м. покр. ‘јајник’, ‘гомила излучених јаја’, ‘врста пите са јајима’, мн. ‘квргасте отеклине, гуке (обично на врату) код стоке’
јајчаница ж. ‘кокошији јајник’, ‘јајарица, колач који се пече о Ускрсу са целим јајетом у средини’
јајчар м. ‘трговац јајима’, ‘крадљивац јаја’
јајчара ж. ‘јајара, псето које краде јаја’
јајчарица ж. ‘она која продаје јаја’
јајченик м. ‘јајник’, ‘јајчаник’, ‘пита од брашна, млека и јаја; јело од куваног млека и јаја’

сложенице:
јајеноска ж. ‘добра носиља, која носи доста јаја’
јајетовидан прид. заст. ‘јајолик, јајаст’
јајовидан прид. заст. ‘јајаст’
јајовод м.  анат. ‘део женских полних органа, цевасти орган између јајника и материце који спроводи јајну ћелију у материцу’
јајолик прид. ‘јајаст’
јајолистан прид. ‘чији је лист јајастог облика’
јајопија м./ж. ‘онај који / она која пије јаја’
јајцевод м. ‘јајовод’
јајчобера  ж. покр. ‘јајара, псето које краде јаја’
јајчопек м. покр. ‘време које је потребно да се испече јаје; тренутак, моменат’

4. Изрази (синтагме):

змајево јаје ‘ситно јаје, једно од последњих које кокош снесе на крају ношења, износак’
слепо јаје c. ‘неоплођено кокошије јаје из кога не може да се развије пиле’
кувано јаје с. ‘(тврдо) скувано јаје’
ровито јаје с. ‘меко кувано јаје’
јаје на око  ‘јаје испржено у целини, без мешања’
кукавичије јаје фиг. ‘туђа брига подметнута некоме (због особине птице кукавице да своја јаја полаже у туђе гнездо’
Колумбово јаје  ‘проблем наизглед тежак, а заправо лако решив’
јаја кокота  ‘врста винове лозе која рађа бело грожђе’
пасја јаја мн. ‘биљка каћун’
попова јаја мн. ‘биљка кокотиња’
пржена јаја мн. ‘биљка јагорчевина’

5. Фразеологизми:

дати коку за јаје ‘направити лош посао’
длаку у јајету тражити / налазити ‘претеривати у захтевима, цепидлачити’
иде као да јаја на глави (леђима) носи ‘ходати јако опрезно’
као јаје јајету сличан бити / личити ‘јако личити на некога, бити врло сличан’
као јаје на длану (држати, пазити и сл.) ‘врло брижљиво држати’
као на јајима бити / седети ‘бити врло нестрпљив’
као по јајима (ићи, ходати и сл.) ‘кретати се врло опрезно’
пуна му је кућа као јаје ‘живи у изобиљу, богат је’
своје кукавичије јаје подметати у туђе гнездо ‘свој терет, своје обавезе пребацивати другоме на бригу’
јајце за јајце не бих с њим променио ‘са таквим човеком не треба имати посла’
на ти куме јаје – ал’ га нема ‘каже се кад ко хоће некоме нешто да дā а не може то да пронађе’
прионуо (на посао) као чичак на јаје ‘каже се за онога ко ради тромо и без воље’

6. Етимологија:

јаје, ‑ета n. (XV век), јајце, јајашце dem.; јајни, (једно‑, дво‑, тро) јајчани, јајат, јајаст, јајолик adj., покр. сјајна (кокош) ‘која носи у себи јаје’ adj. f.; јајара m./f. ‘крадљивац јаја (псето, човек); ситан лопов, лупеж, лош човек; кајгана итд.’,  јајник m., јајченица f. ‘ускршњи колач са јајетом у средини’; јајовод m., јајарити impf. ‘красти јаја; беспосличити, мангупирати се’; јајати се impf. ‘имати осећај подригивања’. ◄ Од псл. *аје, уп. глуж. jejo, wejo, длуж. jajo, полап. joji, пољ. jaje, дијал. jajo, укр. дијал. айо; такође од деминутива псл. *јајьce, уп. стсл. аице, мак. јајце, буг. яйцè, слн. jajce, слч. vajce, дијал. vajco, чеш. vejce, vijce, пољ. дијал. / заст. jajce, jajco, jejce, рус., блр. яйцó, укр. яйцé. ‌‌‌▼ Псл. реч се пореди са лат. ōvum, гр. ᾠόν, перс. xāja, осет. aik, јерм. ju, гот. ada, стисл. egg, ствнем. ei, нем. Ei, енг. egg итд., све од пие. *ōH, које је вероватно сложеница од пие. *ō (oH) ‘поред, при’ и *пие. *Hi ‘птица’, па би изворно значење било *‘оно (што се налази) поред птице’. Од овог другог корена је нпр. лат. avis ‘птица’, гр. αἰετός ‘орао’ чије континуанте у слов. језицима нису очуване. Као ономасиолошка паралела служи лит. paũtas ‘јаје’ : псл. *pъtа ‘птица’. У већини словенских језика деминутивни облик нема деминутивно значење већ представља основни назив за јаје (као у случају речи сунце, срце). Облик јајашце < *јајачьце. ♦ Skok 1: 749; Bezlaj 1: 218; ЭССЯ 1: 61–64; SP 1: 153; Фасмер 4: 552. 

7. Пословице:  

који има срећу, и вране му јајца носе / сретноме човеку и петлови носе јајца ‘сретноме човеку све успева’
боље је данас јаје него сјутра кокош ‘боље је сада оно што је сигурно, макар било и мање, него касније оно што је више а несигурно ’
боље је своје јаје него туђа кокош ‘боље је своје мање и сигурно него туђе веће и несигурно’
ђе је много маја, ту је мало јаја ‘кад се многи врзмају око истог посла, посао се рђаво заврши’
или јаје камену, или камен јајету (прикучио), све једно, јаје ће се разбити ‘слабији увек страда’
која кокош много какоће, мало јаја носи ‘ко много говори о своме раду, мало ради’
сад јаја какоћу а кокошке ћуте ‘млади се сад праве паметнији од одраслих’
снијеће њему ђаво јаје ‘зло ће он проћи’

Азбучник