Лингвистичка обрада појма "литургија" - Јаснa Влајић-Поповић

литургија, ‑е ж., такође дијал. литурђија, летурђија, летурдија.

1. Лексикографска дефиниција:

1) ‘главно дневно богослужење у православној цркви, служба божија уопште’ фиг.  ‘дуга прича’
2) ‘црквена књига литургијских текстова које свештеник чита за време главне  службе божије’
3) ‘збир хорских и солистичких вокалних композиција које се певају приликом  главног богослужења; музичко дело компоновано за такву прилику’

2. Семантички деривати и метафоре:

1. покр. ‘хлеб, колач који се меси о неким црквеним празницима’ (Призрен,  Темнић, Књажевац, Барања), нпр. ‘мањи од два славска колача на који се  не меће поскурник’ (Бољевац); Они су волели ... да народ цркву заборави и  свету летурђију не меси (Вук)
2. заст. покр. ‘новац који се дарује цркви’ (Вук)

3. Творбени деривати:

придеви:
литургијски ‘онај који се односи на литургију (књига, песма, језик)’
литургички / литургични ‘литургијски’ (в.), ‘онај који се односи на литургику’

глаголи:
литургисати несвр. (покр. и литурђисати, летургисати) ‘вршити, обављати  обред главног богослужења, служити литургију, чинодејствовати’
литургијати несвр.  ‘литургисати’ (в.); фиг. ‘распоређивати, рационирати  (тако  да нешто траје дуго, као литургија)’

именичке изведенице:
литургијар м. ‘црквена књига литургијских текстова’
литургика ж. ‘наука о богослужењу, о црквеним обредима’
литургичар м. ‘онај који проучава литургику’

4. Изрази (синтагме):

5. Фразеологизми:

6. Етимологија:

литургијае, f. (XIII век), такође покр. литурђија, летурђија, летурџија, летурдија. ‘служба Божија; хлеб или колач који се меси за ту прилику, славски колач’; литургијати, литургисати, литурђисати, летургисати impf. ‘држати литургију’; стрсп., српсл. литурьгија. ◄ Од сгр. λειτουργία ‘богослужње’.‌ ‌▼ Грчка именица, изворно у значењу ‘служба, функција (јавна, државна)’ балкански је грецизам (уп. мак. литургија, буг. литургия, рум. liturghie, арум. liturγie ‘нафора’, алб. liturgji) и уопште термин православног обреда (уп. рус., укр. блр. литургия). Из доба византијске превласти на Јадрану локално је очувано и покр. литурђија ‘миса код католика’. Глагол је такође позајмљеница (стандардно, од аор. (έ)λειτούργησα < λειτουργέω ‘служити, радити’), као и учена реч литургика (< λειτουργική τέχνη). Вокализам ‑е‑ резултат је или дисимилације ‑и‑ : ‑и‑ у ‑е‑ : ‑и‑ (уп. још стсрп. летурьдија, XV век), или хиперкоректне екавизације. ♦ Skok 2: 285 s.v. lejturgija; Vasmer 1944: 89; БЕР 3: 224–225; Фасмер 2: 504–504; ЕСУМ 3: 333. 

 

Азбучник