Лингвистичка обрада појма "ОРАО" - Снежана Петровић


Лексикографска дефиниција:

орао, орла м., орлови, ређе орли мн.

1. ‘птица из породице грабљивица Aquilae из реда соколовки (Falconiformes), снажног и оштрог кљуна и са канџама на ногама којима хватају птице, рибе, гмизавце и мање сисаре, веома оштрог вида‘

2. фиг. ‘јунак, херој‘

3. фиг. ‘симбол државне, династичке и друге власти, снаге, моћи, победе‘

4. ‘хералдички знак у облику орла (понекад са две главе) у грбу, на застави и ордењу‘

5. ‘страна металног новца на којој је лик орла‘

6. ‘играч који лови друге играче у народној игри квочке‘

7. ‘врста народне игре, кола‘
Творбени деривати:

орла м. хипокористик

óрле м. хипокористик

орлење с. заст. и необично, збирна именица од óрле и орао

òрле, -ета ц. (супл. множина орлад и орлићи) ‘младунче орла, млад орао‘

орласт прид. ‘који је као орао, сличан орлу‘

орлаш м. ‘сребрна новчана јединица, са утиснутим ликом орла, која се употребљавала у више европских земаља; застава са ликом орла‘

орлетина ж. аугм. и пејоратив од орао

орлетица ж. ‘женка орла; врста велике птице‘

орлеш м. ‘орао‘

орлеша ж. ‘име кокошки; име кози‘

орли м. мн. ‘врста мотива, орнамента у везу‘

орлија ж. ‘двокрака игла за косу, укосница‘

орлијан м. ‘сребрна новчана јединица, са утиснутим ликом орла, која се употребљавала у више европских земаља‘

орлијанка ж. ‘двокрака игла за косу, укосница‘

орлина ж. аугм. и пеј. од орао; ‘смеђи суп; врста једногодишње зељасте лековите биљке Gallega officinalis из фамилије Papilionaceae, ждраљевина‘

орлињак м. ‘станиште орлова; орлово гнездо‘

орлињски прид. ‘орловски‘

орлити несвр. ‘храбрити, соколити; подстицати некога на јело и пиће‘

орлити се несвр. ‘прецењивати себе, правити се важан, шепурити се, кочоперити се‘

орлић м. дем. и хипокористик ‘младунче орла; млад орао; храбар, смео младић; врста орла; врста јастреба, јастреб кокошар; ороз на пушци, пиштољу, окидач; дрвени део на алатки за прављење рупа за који се причвршћује сврдао и који служи као држач; део на грабуљама у који су уграђени зупци; врста мотива, орнамент у народном везу‘

орлићак м. ‘врста орла‘

орлићев прид. ‘који припада орлићу, који се односи на орлића‘

орлица ж. ‘женка орла; врста орла; врста мотива, орнамента у народном везу‘

орличе с. дем. и хипокористик (супл. мн. орличад и орлићи) ‘младунче орла‘

орлиште с. ‘део на грабуљама у који су уграђени зупци‘

орло м. ‘птица из породице грабљивица Aquilae; ороз на пушци, пиштољу, окидач‘

орлобитина ж. ‘начети плод воћке или његов остатак који су јеле птице‘

орлов м. ‘птица из породице грабљивица Aquilae; белоглави суп Gyps fulvus‘

орлов прид. ‘који припада орлу; који се односи на орла, орлове, својствен орловима, орловски‘

орловати несвр. ‘живети слободно, неспутано, живети као орао‘

орловац м. ‘врста једногодишње зељасте лековите биљке Gallega officinalis из фамилије Papilionaceae, ждраљевина‘

орловача ж. ‘место на коме бораве орлови, станиште орлова; висока буква‘

орловија ж. ‘орлово перо које се употребљавало за писање‘

орловит прид. ‘орловски; који има ознаку са знаком орла; неустрашив као орао, храбар, смео‘

орловић м. ‘младунче орла, млад орао; име јарцу‘

орловица ж. ‘женка орла; врста орла‘

орловка ж. ‘врста народног кола; висока буква; гљива сунчарица Macrolepiota procera‘

орловњак м. бот. ‘рајско дрво, биљка Aloëxylon agallochum из фамилије Caesalpiniacae из Индије чије се мирисно дрво, под називом аламбак и каламбак, употребљава у лекарству и за кађење; орлови нокти, род усправних жбунова или повијуша, ретко дрвећа, Lonicera из фамилије Caprifoliaceae, пехарастих или звонастих цветова сложених у главичасте цвасти и бобичастог плода; врста L. caprifolium, разграната повијуша јајастих или елипсастих тамнозелених листова и седећих цветова сложених у главичасте цвасти; биљка Astragalus onobrychis‘

орловски прид. ‘који се односи на орла, орлове, који припада орлу, орловима; који је својствен орловима; који је оштар, који далеко допире (о погледу); сличан орловом кљуну, повијен, кукаст (о носу); снажан, силан, жесток‘

орловски прил. ‘на начин својствен орлу, орловима‘

орлоглавка ж. ‘црна овца беле главе‘

орлока ж. ‘женска особа која има очи као у прла (крупне, оштрог, одважног погледа; одважна, смела женска особа; овца крупних очију (као у орла); име таквој овци‘

орлокљун прид. ‘који је као орлов кљун, повијен, кукаст (о носу), који има такав нос‘

орлоносац м. ‘онај који носи знак, знамење са ликом орла (чин, заставу и сл.)‘

орлоноша м. ‘id‘

орлоседина, орлосједина ж. ‘високо стеновито, кршевито земљиште, место у кршу приступачно само орловима‘

орлоша ж. име кози чији су рогови више размакнути

орлуји прид. в. орловски

орлујски прид. в. орловски

орлујски прил. в. орловски

орлуњи прид. в. орловски

орлушан м. ‘орао, орлушина‘

орлушаст прид. ‘који подсећа на орла, сличан орлу‘

орлушина м. ‘аугм. и пеј. од орао; назив за више врста домаћег орла, супа; веома крупна, незграпна особа‘

орлушинар м. ‘онај који граби, отима туђу имовину, грабљивац, лешинар‘

орлушић м. ‘младунче орла; дем. и хипокористик од орао‘

орлушица ж. ‘женка орла‘

орљак м. зб. ‘птице мање од орла; птице штеточине које уништавају усеве‘

орљи прид. в. орловски

орљуји прид. в. орловски


Семантички деривати и метафоре:

1. ‘онај који је храбар као орао‘

2. ‘оно што је у облику орла или неког дела његовог тела, кљуна, канџе‘


Изрази и синтагме:

Двочлани називи за врсте птица:

бели орао ‘орао лешинар‘

гујски орао

жути орао

змијски орао

морски орао

орао белорепан

орао благајац (благајлија) ‘врста орла који се леже у Благају крај Мостара‘

орао брадан

орао зечар

орао златаш (златопер)

орао змијар

орао кликташ

орао кликтавац

орао клокоташ

орао крстати

орао крсташ (крунаш) ‘врста орла са белом мрљом на раменом делу‘

орао лешинар

орао патуљак

патуљасти орао

планински орао

орао рибар (рибић)

р(иј)ечни орао

рибљи орао

орао руски ‘врста орла који има светложућкасто перје; живи по руским степама, а долази и у наше крајеве‘

орао стекавац

орао стрвинар

степски орао

сури орао

орао штекавац Орал штекавац штекће ко да пас гони зеца

морски орао

Двочлани називи за хералдички знак у облику орла:

бели орао

двоглави орао

српски орао

црвени орао

велики орао ‘Русија, руска држава‘

на орлове ‘врста народног веза‘

ока од орла ‘врста народног веза из Конавала‘

орлић тресигаћа ‘врста орла‘

орлов нокат

орлов чапет

сура орлушиан ‘белоглави суп‘


Фразеологизми:

биће меса орлу и гаврану ‘биће сукоба, биће мртвих‘

орла учи летети ‘каже се кад неко (жели да) подучава, саветује и сл. вештијег, паметнијег од себе‘

притерала (дотерала и сл.) орла зла година ‘каже се кад нешто примора некога да у тешкој ситуацији прихвати, учини нешто што у нормалним условима никако не би урадио, што га понижава и сл.‘


Етимологија:

òрао óрла m., (XIII в.), òрлови, песн., заст. óрли pl., òрлūћ, -úћа, орлу!шина, òрловача f., òрловскū, -ā, -ō; òрлујскū, -ā, -ō; покр. (ЦГ) орлокљу#н adj., ‘орловског носа’, орлòсједина ‘високо кршевито земљиште’, ороним Орлосјед код Фоче; српсл. orqlq, стсрп. orqlq, ‑l] adj. – Од псл. *orьlъ, уп. стсл. orqlx, мак. орел, буг. орѐл, слн. órel, слч. orol, чеш. orel, глуж. horjeł, worjoł, длуж. заст. hoŕeł, пољ. orzeł, рус. орел, укр. орéл, блр. орóл | Прасловенском * orьlъ поред * erьlъ у длуж. *jeŕeł нaјближе стоји стпрус. arelie, лит. erẽlis, лет. (са секундарним -g-) ērglis. Суфикс прaсл. -ьlъ као у *pět-ьlъ > пéтао, балт. -elis као у лит. karvẽlis ‘голуб’ (иначе са деминутивним значењем, уп. Otrębski 1965: 114) можда је плод секундарне морфолошке адаптације, којој је претходила дисимилација првобитног лика са два r какав је одражен у келтским језицима: стир. irar, велш. eryr, србрет. erer, уп. и јерм. oror, urur ‘галеб’; други језици показују n-основу: хет. hara(n)- ‘орао’, герм. *ar(a)n- ‘исто’ у гот. ara, pl. arans, стисл. örn, гр. ὄρνις ‘птица’, можда и псл. *garv-ornъ, в. гȁврāн. Хетитско h-, грчко и јерменско о- претпостављају пие. *H3er-, док би облици на е- били секундарни. Није извесно даље сродство пие. назива за (крупну) птицу са глаголом *H3er- ‘кренути, подићи се, полетети’ (уп. рáсти, порúнути). Прасл. реч је о-основа; само с.-х. придев орлујски поред орлуј начињен је према волуј, волујски (*volъ је стара и-основа). Старије, још псл. придевско образовање је орљи: у остави деспота Ђурђа похрањеној у Дубровнику биле су и dve nozi orqlE okovane. • Skok 2: 563; ЭССЯ 32: 232–234; ESJS 10: 595; Snoj 477; Puhvel 3: 137–138; Karulis 1: 269.


Пословице:

И пјана врана за орла знала ‘то свако зна‘

И скарабеж орлу науди ‘и слабији може да науди јачем‘

Орао не хита муха ‘велики, значајан човек се не бави ситницама, ништаријама и сл.‘

Ухитио је муху, а мни да је ор‘о ‘придаје нечему већи значај него што треба, преувеличава успех‘

На свому гнијезду јачи врабац од орлеша (Мијат Стојановић)

Сватко има своју мушицу и своју птичицу, а многи и орлеша (Мијат Стојановић)

Извори за тачке 1-5, 7: РСА, RJA

 

Азбучник