САМРТ

самрт, ж., самртимн.

Лексикографска дефиниција:

‘престанак живота, животних функција организма (човека, животиње, биљке)’

‘последњи час живота пре него што неко умре’

Семантички деривати и метафоре: ---

Творбени деривати:

самр(иј)ети ‘умрети; одумрети, изгубити функцију, сјај (о оку)’
самртан прид. ‘који је на самрти, умирући; што доноси, задаје смрт; што припада смрти и ономе који умире’
самртан м. ‘самртник, мртав човек; смртник, онај који ће умрети’
самртник м. ‘онај који је на самрти; онај који је смртан; мртав човек, покојник’
самртница ж. ‘жена самртник
самртнички прид. ‘који се односи на самртнике’
самртно прил. ‘тако да се морау мрети, на смрт’
самрштина ж. ‘новац који се даје свештенику за опело и погреб покојника’

4. Изрази:

бити на самрти
свећа самртница ‘свећа која се у часу смрти запали уз самртника’
самртни(чки) одар
самртничка патња
самртни ропац
самртни(чки) страх

5. Фразеологизми:

Нем’о среће ни самртне свеће (Вук)

6. Етимологија:

са̀мрт -и f. (XV век), често у изразу (бити) на са̀мрти, са̀мртан adj., са̀мртнӣк m., са̀мртница f.; стсрп. на самьрти мо~и. — Вероватно од псл. *sъmьrtь као и смр̏т, са другачијим фонетским развојем | Разлика је у очувању и озвучењу полугласа у првом слогу, које може бити у вези са односом ьr / r̥ у другом слогу: у *səmr̥t > смр̏т испао је у слабом полужају, док би у *səmərt > са̀мрт био јак, уп. чак. заст. семарт, семрт, већ у хрв. глагољском рукопису семрть. Или се, пре, изговор самрт заснива на правописној конвенцији према којој се иза с- писао полуглас који је у живом говору одавно био испао, али се при читању изговарао: на сьмрьти се од XIV века читало на самрти, да би се у XV веку почело и писати самрьть, на самрьти, првенствено у правним актима (завештања и сл.) Дубровачког архива. У народној поезији облик самрт (на самрти) чувао је структуру стиха. Можда са̀мрт ипак треба одвојити од *sъmьrtь > смр̏т и схватити као само с.-х. девербал од са̀мријети ‘умрети’ (Вук) и сл., где се у префиксу *sъ- > с(а) полуглас закономерно озвучио у презенту *sъ-mьrǫ > са̏мре̄м,па се одатле а пренело у инфинитивну основу. • Skok 2: 466 s.v. mrijèti.

7. Пословице:

Извори за тачке: 1-5, 7: РМС, РСЈ, RJA

 
7. Пословице:

Смрт је варалица (јер дође изненада)
Смрт не гледа никоме у брке
Смрт не пази ни старо ни младо
Боља је поштена смрт него срамотан живот
Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне
Дан се хвали кад вече, а живот кад смрт дође
Не заборављај на смрт, и она тебе не заборавља

Извори за тачке: 1-5, 7: РМС, РСЈ, RJA, Вук НПосл

Снежана Петровић

Азбучник