СВЕКАР
свекар, -кра м.
Лексикографска дефиниција:
‘мужевљев отац’
2. Семантички деривати:
3. Творбени деривати:
свекров прид.
4. Изрази:
5. Фразеологизми:
Етимологија:
све̏кар -кра m. (XIII в.), све̏кров adj.; стсрп., српсл. свекрь. — Од псл. *svekъrъ поред *svekrъ m., уп. стсл. свекръ, мак. свекор, буг. свѐкър, слн. (заст.) svéẹker, -kra, слч. svokor, -kra, дијал. svekor, sveker, стчеш. svekr, пољ. świeker, -kra, струс. свекоръ,рус. свёкор, -кра, укр. све́кор, блр. свёкар | Од две реконструисане псл. форме узима се да је *svekrъ секундарна према *svekry (в. све̏крва), а *svekъrъ са ъ < ŭ испред r првобитна, што излази из поређења са лит. šẽšuras, стинд. śváśura-, авест. xvasura-, нперс. xusur, лат. socer, -cri, гр. ἑκυρός, стенгл. swehor, swéor, ствнем. swehur, нем. Schwäher, алб. vjehërr < пие. *su̯eḱuro-, са кентумским рефлексом *ḱ у словенском (уп. лит. š, стинд. ś, ав. s), који се највероватније објашњава дисимилацијом према почетном s- и нема потребе претпостављати да је посреди позајмљеница из неког кентумског језика. Пие. термин сродства нема поуздано утврђене етимологије. Обично се узима да су и *su̯eḱuro- и *su̯eḱrū- сложенице са *su̯e- ‘свој’ у првом делу (уп. се, сѐбе̄, сво̑ј, сѐстра, сва̀стика), али се њихови други делови тешко могу свести на исти предложак, мада је било међусобног утицаја (стсл. свекръ итд.; у обратном смеру гр. ἑκυρά ‘свекрва’; заузврат је према мушкој о-основи *svekrъ начињен фемининум а-промене: слч. svokra, стчеш. svekra, стпољ. и дијал. świekra, рус. дијал. свёкра, свекра́, укр. све́кра́, блр. дијал. свякра́). Традиционално се -ḱuros тумачи као‘господар’ у вези са гр. κύριος ‘исто’, али гр. κρος ‘господство’, стинд. śū́ra- ‘јунак’, авест. sūra- ‘исто’ указују на пие. корен са ū < *uH: ḱuHr-, док је u у називу за свекра кратко. Секундарна изведеница са дужењем вокала у првом слогу (vrddhi) *su̯ēḱuro- ‘свекров’ дала је стинд. śvāśura- ‘женин брат’, ствнем. swāgur > нем. Schwager ‘зет, шурак, девер, пашеног’. Нем. реч је преко мађ. sógor ушла у неке с.-х. говоре као шо́гор.• Skok 2:370, s.v. svȅkar; ESJS 15:905–907, s.v svekry; Трубачев 1959: 118–125; Bezlaj 3: 347–348; NIL 672–675; Hadrovics 479–480.
Пословице:
Вечерај свекре, па хајде (за пећ) да те побиштем – Кад ко показује да би коме рад што добро онда учинити кад му није вријеме (Вук, Пословице)
Извори за тачке: 1-5, 7: РМС, РСЈ, RJA
7. Пословице:
Свекрва се не сјећа да је негда и она снаха била
Свекрва се милој снаси својој радује:
Благо мене, ево снахе, ево одмјене!
Снаха тихо проговара испод мараме:
Тако врат ја не сломила с ове коњине,
Редом ћемо у планину сваке године
И свекрва је мајка, али свога синка
Буд снаха у род, туд свекрва у попрд Кад ко оставивши кућу отиде куд беспослен.
Извори за тачке: 1-5, 7: РМС, РСЈ, RJA
Снежана Петровић