Шарено оро

Шарено коло се изводи у оквиру свадбеног ритуала, пред свођење младенаца.


1. Етнолошка обрада

1. Основни текст
2. Литература


Основни текст

Шарено коло се изводи у оквиру свадбеног ритуала, пред свођење младенаца. Назив шарено коло (у централној и западној Србији) везује се за то да свако има свог пара, а шарено оро (у југоисточној Србији) објашњава се тиме да су сви ушарани. У североисточној Србији за ову игру познати су називи кумово коло, растур коло, крају (код Влаха). Уз младу и младожењу, изводе га брачни парови који имају децу (кум и кума, стари сват и његова жена, свекар и свекрва, остали гости са својим женама), а који магијским путем треба да пренесу плодност и добар брак на младенце. Представља прво, симболичко спајање младенаца који пре тога нису долазили у директни контакт. До овог тренутка у ценру пажње била је невеста. Већина радњи обављала се око ње, или је сама била њихов извођач. Након шареног кола следи, по правилу, нека једноставнија игра из репертоара конкретног краја.

Назив је уопштен и означава ритуалну радњу. Под њим се подразумевају различита кола, а постоји више начина извођења. Може се изводити са малим поскоцима или без поскока, држањем за руке или преплетањем руку на леђима, али је то увек мешовито, затворено коло. У Ужицу се изводило и на шаљив начин, са чаушем који доводи деду и девојку у коло, после чега се одвијао читав скеч.


Литература

Оливера Васић, Народне игре и забаве у титовоужичком крају, Београд: САНУ – Етнографски институт САНУ, 1990; Desa Đorđević, Narodne igre Šumadije i Pomoravlja, Zagreb: Kulturno-prosvjetni sabor Hrvatske, 1988; Даница и Љубица Јанковић, Народне игре VIII, Београд: Просвета, 1964.

Оливера Васић, Нина Аксић

Азбучник