Лингвистичка обрада појма "ЗАДУШНИЦЕ" - Јаснa Влајић-Поповић

(Етнолошку обраду појма "задушнице" можете погледати овде.)

 

 

задушница ж.  чешће задушнице ж. мн.

1. Лексикографска дефиниција:

1. а) ‘дан посвећен успомени на мртве’; б) ‘задушје, црквени обред, молитва за  душу покојника, помен, парастос’
2. покр. ‘јело и пиће које се даје о задушницама’

2. Семантички деривати и метафоре:

‘милостиња’

3. Творбени деривати:

придеви:
задушнички ‘који се односи на задушнице’
задушан, шна, шно ‘племенит, хуман, добар’
остало:
задушје с. 1. а) ‘црквени обред, молитва за душу покојника, помен, парастос’; б)  ‘даћа, подушје’
2. ‘дар (учињен или завештан за спас сопствене душе); добробит стечена  на тај  начин’
задушнина ж. ‘задушје, дар’
задушност ж. ‘сажаљивост према другоме, болећивост, душевност’
задушник м. ‘онај који зависи од нечије милости, који живи од милостиње’

4. Изрази (синтагме):

5. Фразеологизми:

6. Етимологија

задушнице‑a.f. pl.  (XIV век), задушница f. sg. ◄ Од придева задушни.

за́душнӣ -на̄, -но̄ adj.: ~ понедељак, задушна недеља, молитва, За́душнице f. pl. (XIV век); стсрп. çадоушьнина ‘завештање за спас душе’. — Од израза за душу, в. за, ду́ша, уп. стсрп. çа доушоу: молити бога ~ кралевьства ми, полачu wставити ~, даль господинь царь çа свою доушоу, да подели çа мою дuшu | У неодређеном виду, придев за́душан, -шна, -шно значи ‘душеван, милосрдан’, уп. израз задушна баба, и има паралелу у рус. дијал. заду́шный ‘срдачан’; значење онога што се ради за нечију душу после смрти и у стсрп., српсл. çадоуши~ = çадоушьнина. Од стсрп. задушнина настао је савремени облик за́дужбина. Мак. задуша  ‘задушнице’: за задуша му дават, задушен (задушни дни ‘дани посвећени мртвима’) из српског. У исти комплекс народних обичаја спадају покр. ду̀шнӣ, по́душнӣ adj. уз бра̑в ‘живинче које се коље за сахрану или за помен покојнику (мушкарцу ован или вепар, жени овца или крмача)’, заст. по́душје: За подушје коња оставио НП Богишић. Само је хомоним, иако од етимолошки сродне грађе, заст. придев задушан, -шна, -шно ‘загушљив’, цсл. çадоушьнъ ‘исто’, од çадоушити ‘угушити’, уп. за̏духа ‘астма’ s.v. ду̏х. • Skok 1: 372b s.v. dah.

 

Азбучник