Лингвистичка обрада појма "ЖИВОТИЊА" - Јаснa Влајић-Поповић

(Етнолошку обраду појма "животиња" можете погледати овде.)

 

 

животиња, ‑е ж.

1. Лексикографска дефиниција:

1. ‘живо биће способно да се креће и да осећа (насупрот биљци), обично не  подразумевајући човека’
2. зб. покр. ‘марва, стока’

2. Семантички деривати и метафоре:

1. ‘груба, сирова, некултурна особа; гадан човек, нитков’
2. заст. ‘живот, живљење’
3. покр. ‘живера, врста игре која се састоји у подражавању гласа оне животиње  чије је име играч узео’ (Мостар)

3. Творбени деривати:

деминутиви:
животињица ж. ‘мала животиња’
животињка ж. /животињче с. ‘мала животиња; животиња уопште’

придеви:
животињин ‘који припада животињи, који се односи на животињу’
животињаст ‘који је налик на животињу, сличан животињи’

глаголи:
животињити несвр. покр. ‘поступати као животиња, као стока’
животињарити несвр. покр. ‘живети као животиња, животарити’ (Сомбор)
животињизирати (не)свр. ‘поста(ја)ти као животиња’

остало:
живòтина ж. заст., покр. ‘животиња’ (Вук)
животúње зб. заст. ‘живи свет, животињско царство’
животињар м. покр. ‘онај који тргује животињама’ (Банат)
животињак м. покр. ‘зоолошки врт, менажерија’ (Банат)
животињка ж. ‘живо биће, жив створ’; ‘жена код које претеже телесна природа  над духовном; женка’
животињство с. 1. ‘својство онога што је животињско, нагонско; суровост,  грубост, нечовечност’; 2. зб. ‘животињски свет’
животињизам м. ‘суровост, грубост, нечовечност’

4. Изрази (синтагме):

5. Фразеологизми:

6. Етимологија:

живо̀тиња -е̄ f. (XVIII век), заст., покр. и ‘живот; жив створ’, живо̀тињскӣ adj., поживотѝњити pf. — Од псл. *životina, уп. рус.-цсл. животина ‘animal’, мак. животина, буг. ретко, заст. животѝна, животѝнка ‘живо биће; животињица’,  рус. дијал. животи́на ‘имовина; покретно имање’, укр. животи́на ‘животиња’ | Псл. реч је изведена суфиксом *-ina од *životъ > жѝвот; само с.-х. лик живо̀тиња настао је по аналогији према изведеницама од придевских апстракта на *-ota типа голо̀тиња, слабо̀тиња и/ли према именицама са индивидуализујућим суфиксом -иња < псл. *-yńi типа бо̀гиња. Слн. životínja преузето у XIX в. из с.-х. није се одомаћило. Буг. облик изгледа да је србизам (маркирано је као посведочено 1847, код једног писца). • Skok 3: 681–682; Bezlaj 4: 459 s.v. život; БЕР 1: 542 s.v. живо̀т; ЕСУМ 199 s.v. жи́ти;  Vaillant 4: 360, 372.

жи̏вот живо̀та m. (XII век), покр. и ‘људско тело, труп; струк, пас; трбух; мушки уд; женске груди, прса’, чак. живо̏т ‘тело’, неологизам су̏живот, жѝвотнӣ adj., жи̏вотан, -тна, -тно ‘пун живота, виталан’, покр. ‘ухрањен’, бе̏животан, до̏животан, живото̀да̄ван, -вна, -вно adj., живо̀тиња, живота́рити impf.; стсрп., српсл. животь, српсл. животьнь ‘животодаван’, животьно n. ‘животиња’, животодатель, стсрп. животовати ‘живети’ (1470). — Од псл. *životъ, уп. стсл. животъ ‘живот; животиња’, животьно ‘животиња’, мак. живот, буг. живо̀т, слн. živȍt, ‘тело, труп’, заст. ‘живот’, слч., чеш. život, глуж. žiwot ‘живот; тело, струк’, длуж. žywot ‘исто’, пољ. żywot ‘живот’, струс. животъ ‘исто; имовина; животиња’, рус. живо́т ‘трбух; имање’, укр. живíт‘трбух’, блр. жыво́ть ‘исто’| Псл. реч има пуну паралелу у лит. gyvatãs ‘живот’ поред gyvatà f. ‘исто; начин живота, имање’, стпрус. giwato f. ‘живот’; даље се пореди стинд. jīvátha- m. ‘живот’, лат. vīta ако је од *vīvita- < *gu̯iH3-u̯o-to- поред *gu̯iH3-uo- > жи̑в; уп. без проширења -u̯- гр. βίοτος ‘(средства за) живот’, βιοτή ‘живот’ > gu̯iH3-oto-. Од истог корена у прасловенском постојали су други синоними: žitь f., формално идентичан са инфинитивом *žiti (в. жи́вети), ав. jīti- < *gu̯iH3-t(e)i-, *žitьje > цсл., српсл. жити~, с.-х. заст., песн. жи́ће, славенизам житије ‘светачки животопис’, *žiznь > стсл., српсл. жизнь: жити~ и жизнь деспота Стефана), рус. жизнь ‘живот’, пољ. żyzń ‘обиље’. Сложеница живото̀пис је превод за гр. βιογραφία; српсл. животописьць код Теодосија је варијанта од живописьць, в. живопи́сати; српсл. < цсл. животодатель калк према гр. ζωοδότης. За пејоративни деноминал живота́рити уп. слична образовања слн. živariti, глуж. žiworić ‘вегетирати’. • Skok 3: 681–682; Vaillant 4: 689, 698; Bezlaj 4: 459; БЕР 1: 541–542; Фасмер 2: 52; ЭСБМ 3: 259; NIL 185–189 s.v. *gu̯i̯eh3- ‘leben’; de Vaan 686; Zett 318.

 

Азбучник